BRISEL -
Krajnje desne evropske partije najverovatnije će u budućem sazivu Evropskog parlamenta imati više poslanika nego članice Evropske narodne partije, pokazuju poslednje predizborne ankete, prenosi Politiko.
Analitičari smatraju da to ipak neće znači da će ENP izgubiti vlast, jer fragmentirane stranke na ekstremnoj desnici gotovo sigurno neće moći da se ujedine, ali ističu da to jasno ukazuje da Evropa ide udesno i da će u Evropskom parlamentu biti sasvim drugačija atmosfera nego do sada.
Prema poslednjoj projekciji budućeg evropskog zakonodavnog tela, ENP bi imala 170 mandata, da se izbori održavaju ovog vikenda.
Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID), dve najjače desničarske grupacije, dobili bi 144 mandata.
U toj grupaciji su još Alternativa za Nemačku, kojoj se predviđa 16 mandata, Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, koji bi trebalo da ima 10, francuska Rekonkvista sa pet, poljska Konfederacija sa šest i Bugarska stranka za preporod sa tri mandata.
Ako se to ostvari, krajnja desnica bi u Evropskom parlamentu imala 184 poslanika, a kako će se, i da li će se ti krajnje desničarski poslanici udružiti nakon izbora, za sada se ne vidi.
Predsednica francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen pokušava da nagovori italijansku premijerku Đorđu Meloniju da formiraju ultradesničarsku super-grupu u parlamentu i postanu jedna od vodećih političkih snaga u Evropi.
Meloni je rekla da je otvorena za saradnju sa bilo kojom stranom na desnici, ali je dobila ponudu i da se udruži sa Evropskom narodnom partijom.
Evropski kontervativci i reformisti, koji su proukrajinski orijentisani, odbili su da se Orbanov Fides pridruži njihovoj grupi, a daleko su od monolitnog bloka sa Identitetom i demokratijom, tako da se za sada ne vidi način na koji bi se desničari udružili i obezbedili parlamentarnu većinu. (kraj) is/mk
_b.jpg "Pobeda Partizana u derbiju")
