Ujedinjena opozicija 2019. godine, na lokalnim izborima u Budimpešti, ubedljivo je pobedila FIDES premijera Viktora Orbana. Tada je opozicija pobedila u 14 od 23 distrikta u Budimpešti i osvojila većinu u Gradskom veću.

Opozicija je pobedila u svim mestima gde je nastupala jedinstveno, dok je u sredinama u kojima nije bila ujedinjena pobedio FIDES.

To je bio prvi veliki poraz od dolaska FIDES na vlast 2010. godine.

Tri godine kasnije, na parlamentarnim izborima u aprilu 2022. godine, ujedinjena opozicija pretrpela je poraz, a Orban je osvojio četvrti mandat i time postao premijer sa najdužim stažom u EU.

Nakon tih izbora, došlo je do cepanja opozicione koalicije i pada podrške birača.

Ankete predviđaju pobedu sadašnjeg gradonačelnika Budimpešte Gergelja Karačonja, ali će opoziciona koalicija levog centra teško zadržati većinu u Gradskom veću zbog promene izbornog zakona, što će biti novi izazov za opoziciju.

Nedavno se na mađarskoj političkoj sceni pojavila nova politička partija TISA (TISZA) koju je osnovao 43-godišnji advokat Peter Mađar.

Ta stranka, prema anketama, može da osvoji šest od ukupno 21 poslaničkog mandata - koliko pripada Mađarskoj u Evropskom paralamentu.

Mađar je od 2010. godine bio funkcioner u Ministarstvu spoljnih poslova, zatim u stalnoj delegaciji Međarske u EU, a od 2015. bio je angažovan u kabinetu premijera.

U žižu javnosti je dospeo kada je objavio kompromitujuće snimke razgovora svoje tadašnje supruge, inače, ministarke pravde u Orbanovoj Vladi, a koji se odnose na korupciju, nakon čega je ona podnela ostavku.

Mađar je, takođe, podneo ostavke na sve funkcije

Poslednjih godina dolazilo je do brojnih nesuglasica između EU i Mađarske, pa je Evropski parlament 2022. godine usvojio rezoluciju kojom se osuđuje stanje demokratije u Mađarskoj i u kojoj se navodi da je Mađarska postala hibridni režim izborne autokratije.

Ankete predviđaju da će vladajući FIDES imati deset poslanika u Evropskom parlamentu (manje od sadašnjih 12), druga po snazi biće opoziciona partija TISA sa šest poslanika, a ostale opozicione partije imaće od jednog do najviše tri mesta.

Prema anketama, na izborima za Evropski parlament očekuje se rast krajnje desnice, populista i konzervativaca, ali ne u onoj meri da bi mogli da ugroze sadašnju koaliciju koju čine Evropska narodna partija (EPP), Partija evropskih socijalista (PES), Zelene partije i Obnovimo Evropu. (kraj) vem/kt/bdr