Pomoć EU nedovoljno vidljiva

14:24 08. 06. 2024. FoNet | Vesna Milosavljević

BEOGRAD - Vojni ataše Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu, pukovnik Pjetro Mostardi, izjavio je da su donacije EU Srbiji važno pitanje o kojem se ne govori previše u domaćoj javnosti, kao ni o mnogim drugim aktivnostima, uključujući i one u oblasti vojne saradnje.

Aktivnosti EU se ogledaju i u učešću Srbije u zajedničkim misijama u drugim zemljama, ali i u obuci bezbednosnih snaga Srbije po najvišim standardima EU, rekao je Mostardi za Demostat, dodajući da bi više “oglašavanja o svemu pomoglo ljudima" da shvate šta sve EU radi i šta sve još više može da uradi.

Mostardi je istakao da je Delegacija EU duboko involvirana u sve aktivnosti “kako bi podržala Srbiju u svakom momentu i u celosti”, ali i da “ljudi verovatno ne znaju količinu donacija koju EU daje Srbiji”, a reč je o više od 300 miliona evra koji se svake godine doniraju samo za unapređenje kapaciteta.

"Ovo znači da se Srbiji pruža mogućnost da uđe u EU, i da se Srbiji omogućava da bude spremna da uđe u EU. Ali, ja ne vidim da se to ikako publikuje,” ocenio je pukovnik Mostardi, koji je stacioniran u Srbiji je od 2019. godine, a pored Srbije angažovan je i u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji.

Mostardi je naglasio i da “NATO nastavlja da bude element stabilnosti na Balkanu, zahvaljujući pre svega KFOR-u, angažovanju KFOR-a pod okriljem Rezolucije 1244".

Kao važnu je naveo i operaciju Altea u Bosni i Hercegovini, koja se sprovodi pod okriljem sporazuma poznatog kao "Berlin plus", što znači da koristi neke NATO resurse. Takođe, na Zapadnom Balkanu je prisutna i civilna misija Euleks za vladavinu prava na Kosovu, koja uključuje i policiju i drugu administraciju EU.

Prema oceni Mostardija, Srbija i EU imaju dobru saradnju po pitanjima učešća u misijama i operacijama pod okriljem EU, iako i dalje postoji prostor za njeno unapređenje.

“Sve ovo pokazuje da Srbija želi da bude deo EU, da želi da sarađuje u Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU i veoma je dobro da je to vidljivo i da Srbija dobro radi na tome. Nema dileme o tome koliko je profesionalno i sposobno vojno osoblje Srbije. Srbija je takođe postala deo Helbroka (HELBROC), borbene grupe EU, u kojoj je Grčka vodeća država, a Srbija učestvuje na nivou jednog voda, oko 50 ljudi, plus jedan tim predstavnika kancelarije za civilno-vojnu saradnju”, istakao je pukovnik Mostardi.

Srbija trenutno sarađuje i u okviru tri misije EU - u Mozambiku, Somaliji i Centralnoafričkoj Republici, a sa još četiri zemlje iz regiona - Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Slovenijom, deo je i Balkanskih medicinskih snaga, koje su prošle godine primile od EU šest miliona evra za unapređenje kapaciteta.

Kao jedan od najznačajnijih projekata, koje je pokrenuo prilikom dolaska u Srbiju 2020. godine, Mostardi je naveo razvijanje saradnje u humanitarnom razminiranju, u saradnji sa Ministarstvom odbrane Srbije.

Taj projekat započet je prvom fazom, koja je podrazumevala osposobljavanje deset stručnjaka iz Ministarstva odbrane za razminiranje koristeći najnoviju tehnologiju, koju koriste zemlje EU.

Naredni korak bi trebalo da se sprovede u bliskoj budućnosti, kada bi Srbija trebala da dobije opremu za razminiranje.

Mostardi je istakao i PESCO (Permanent Structured Cooperation) koji podrazumeva produbljivanje saradnje u oblasti odbrane država članica EU. Taj projekat u početku bio je otvoren samo za zemlje članice EU, ali od kraja 2019. godine otvoren je i za treće zemlje, što znači da i Srbija može da se priključi. Sve zemlje moraju da se saglase o prijemu nove članice. Postoje tri uslova za ulazak u PESCO: politički, materijalni i pravni.

“Politički uslov znači da morate da delite iste vrednosti i principe sa Evropskom unijom. Ne možete da uđete u PESCO projekat samo zato što želite da budete deo njega. Morate da ubedite zemlje koje su deo projekta da možete da mu date dodatnu vrednost, kako bi vas izbarali”, objasnio je. Dodao je i da pravni uslovi zahtevaju da treća zemlja ima potpisan sporazum o bezbednosti informacija sa EU koji se primenjuje”, rekao je Mostardi.

Izdvaja značaj učešća Srbije na Šumanovom forumu, velikom međunarodnom okruglom stolu čiji je cilj da olakša međunarodni dijalog na visokom nivou o temama međunarodnog mira, bezbednosti i odbrane između Evropske unije, zemalja članica EU i partnera. Napominje i da je on nastao kao plod akcionog plana koji se zove Strateški Kompas i koji je EU formalno odobrila u martu 2022. godine, a čiji je cilj da osvetli kako aktuelna i potencijalna mirovna, bezbednosna i odbrambena partnerstva, mogu da odgovore na najhitnije bezbednosne pretnje i izazove. Nada se da će Srbija i ove godine, drugi put, učestovati na Šumanovom forumu. (kraj) vem/mk

Share: