BRISEL -
Demokratija je na evropskim izborima bila testirana na različitim nivoima, a akti nasilja nad političarima u pojedinim državama članicama su jasni znaci rastućih društvenih polarizacija, dopunjeni strahom od šireg političkog raskola i briga zbog stranog mešanja, ocenili su danas posmatrači na evropskim izborima iz organizacija civilnog društva.
Vođa tima međunarodne posmatračke misije organizacije "Izbori-posmatrači. EU" Armin Rabiš rekao je da su se debate tokom kampanje odnosile uglavnom na budući sastav Evropskog parlamenta, javio je izveštač FoNeta.
Rabiš je govorio o izbornoj reformi u državama članicama, pre svega o odluci Belgije i Nemačke da se pridruže Malti i Austriji u smanjenju starosne granice za glasanje na evropskim izborima na 16 godina, čime je broj glasača mlađih od 18 godina dostigao dva miliona.
Prema njegovim rečima, izborna reforma se mora unaprediti i sprovesti kako bi se očuvali demokratski procesi u državama članicama, jer postoje dispariteti u distribuciji 720 poslaničkih mandata, pravilima finansiranja kampanje, načinu glasanja, odnosno prilikama za predstavljanje kandidata kako bi se smanjile razlike među državama članicama.
Skoro 18.000 kandidata takmičilo se na 490 lista u državama članicama, ali je proces kandidovanja i period kampanje u članicama EU trajao od nekoliko meseci do nekoliko nedelja.
Uprkos naporima da se "evropeizuju" izbori za Evropski parlament, rekao je Rabiš, većina država članica je implicitno zabranila koriščenje imena ili logoa evropskih političkih grupacija na glasačkom listiću.
Prema preliminarinim rezultatima misije, pozitivno je ocenjena veća uključenost žena koja je na 41 odsto, unapređen je položaj osoba sa invaliditetom, iako u pojedinim državama to i dalje ostaje problem, jer u 13 država članica osobama koje su pod starateljstvom nije dozvoljeno glasanje.
Posmatrači dodaju i da je pravo glasa imalo 11 miliona "mobilnih EU građana", odnosno državljana EU koji žive u drugoj članici Unije.
Posmatračka misija navela je da pravo glasa na izborima ima oko 359 miliona birača, ali ne postoji centralni birački spisak za evropske izbore, već svaka država članica ima svoj spisak.
Razmena podataka između država o mogućim duplim unosima ostaje izazov ne samo zbog podataka o dvostrukom državljanstvu koji nisu dostupni, niti se razmenjuju.
Tim posmatrača naglašava da je, sveobuhvatno, poverenje u proces registracije birača i procedure na evropskim izborima visoko, sa primetnim izuzetkom Mađarske.
Kada je reč o medijima, EU generalno ostaje siguran prostor sa slobodne i nezavisne medije, ali postoji zabrinutost zbog hapšenja, nadzora, političkih pritisaka i nasilja nad novinarima, kao i medijske koncentracije vlasništva.
Misija organizacija civilnog društva drugi put posmatra evropske izbore i ovog puta bila je sastavljena od 77 eksperata za izborni proces. (kraj) vbr/ivt/mk
