Prema njegovim rečima, rad civilnog društva je od neprocenjivog značaja za zemlje kandidate za članstvo u EU, a posebno sada kada je usvojen Plan rasta za Zapadni Balkan.

Zemlje regiona su po ekonomiji na 36 odsto evropskog proseka, a taj plan će omogućiti da se jaz smanji i da se u narednoj deceniji udvostruče ekonomije zemalja Zapadnog Balkana, dodao je Žiofre i predočio da za odobravanje tranši novca postoje reforme koje se moraju ispuniti.

Civilno društvo ima važnu ulogu da svojim iskustvom i ekspertizom pomogne da plan uspe, rekao je evropski diplomata, koji navodi da su u toku razgovori o reformskoj agendi, dokumentu koji će omogućiti zemljama da ispunjavanjem reformi dobiju novac iz Plana rasta.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković rekla je da organizacije civilnog društva rade u novim okolnostima, koje idu od promene geopolitičke situacije i rata u Ukrajini, do činjenice da transformativna moć EU nije kao ranije, a civilno društvo se suočava sa novim pretnjama i ograničenjima.

Novi Plan rasta je prilika da smanjimo jaz između naših zemalja i EU. Reformska agenda mora biti pripremljena odgovorno i transparentno i organizacije civilnog društva moraju tražiti transparentnost od vlasti i pratriti primenu tih reformi, naglasila je Vučković.

Fer i slobodni izbori biće na našoj listi prioriteta, jer su nedavni događaji pokazali kako lako se demokratski standardi, usposvaljeni pre 20 godina, lako mogu nepovratno urušiti. Posebni zahtevi biće usmereni na slobodnu medije i slobodnu izražavanja, zaključila je ona.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivan Bošnjak podsetio je da je država 2022. godine donela Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji za period do 2030. godine i dvogodišnji Akcioni plan za njenu primenu.

Danas su počele javne konsultacije za novi dvogodišnji Akcioni plan, rekao je Bošnjak. (kraj) is/ivt/mk