Prva rasprava oko izveštaja biće održana 19. juna na nivou ambasadora država članica EU.

Unija je Kosov u uvela mere u junu 2023. godine, posle nasilja krajem maja na severu te države, kada su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost.

Oni su izabrani na izborima u aprilu 2023. godine, pošto su Srbi napustili kosovske institucije krajem 2022. godine, u znak nezadovoljstva odlukom o registarskim tablicama Vlade Kosova.

Izbore iz 2023. je bojkotovala Srpska lista i lokalno srpsko stanovništvo.

Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu, posle sukoba između demonstranata i pripadnika Mirovne misije NATO na Kosovu.

Zvaničnici EU napominju da su mere donete iz konkretnih razloga, kao i da preporuka za njihovo uklanjanje treba da se zasniva na tim razlozima.

Podnošenje izveštaja, čak i uz jasnu preporuku, ne znači trenutno ukidanje mera.

Izveštaj će služiti samo zemljama članicama da to pitanje vrate na dnevni red i da u narednom periodu počnu da razmatraju mogućnost ukidanja mera.

Mere koje je EU donela uključuju obustavu svih susreta evropskih zvaničnika sa zvaničnicima iz Prištine, obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja te suspenziju pretpristupnih fondova.

Unija je, takođe, odbila da razmotri projekte Kosova u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.

Na sastanku ambasdora koji je održan 23. aprila, ambasadori država članica su prvi put raspravljali mogućnost ukidanja mera i tada su od Borelja zatražili izradu izveštaja. (kraj) vip/ivt/mk