da preuzme tu funkciju i za to ima podršku glavnih aktera slovenačke politike.

Prema njegovom mišljenju, ima određene prednosti u odnosu na druge kandidate za tu poziciju, iako ne može da da sve tačne odgovore kako i kada će biti moguće rešiti taj problem.

"Evo me, sa mojim iskustvom, postignućima, znanjem i autoritetom nekoga ko je prihvaćen i na Kosovu i u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao pošten posrednik. Neko ko je na miran način rešio problem s Hrvatskom, normalizovao odnose sa Srbijom nakon što je Slovenija priznala Kosovo i došlo je do zaoštravanja, neko ko je utemeljio i vodio proces Brdo-Brioni. Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti 'game-changer'. Ali ako odluče drugačije, da je političar ovakvog kalibra s iskustvom premijera i predsednika Republike možda previše ili da nije podoban jer je političar, i ako se oslone na nekoga ko je diplomata, onda ću to razumeti i poštovati i nastaviti svoj drugi posao“, rekao je Pahor.

Pahor je ocenio da trenutno ni Srbiji ni Kosovu nije u interesu da se to pitanje reši.

"Barem u ovom trenutku, čini se da i Beograd i Priština shvataju da su njihovi nacionalni interesi najbolje osigurani ako se ništa ne dogodi, pogotovo ne protiv njihove volje. To je zabrinjavajuće jer nigde ne ide", rekao je Pahor.

Pahor je ocenio da je izlaz iz tog začaranog kruga pre svega u poštovanju dogovora u Ohridu.

"Ovaj ugovor ima sva obeležja obavezujućeg međunarodnog ugovora, te su obe strane dužne ispuniti načela i dogovore koji ih obvezuju – Kosovo da uspostavi Zajednicu srpskih opština, a Srbija da nastavi s nekim procesima na koje se obavezala“, naveo je Pahor.

Povodom eskalacije situacije prošle jeseni u Banjskoj, Pahor je rekao da je to bio "zabrinjavajući čin koji je u biti jasno dao do znanja da bi se pravi rat, a ne samo incidenti, mogao vratiti i na Zapadni Balkan".

Prema rečima Pahora, ako su zvanične vlasti Srbije iza ovoga stajale, znale za to, na bilo koji način podržavale – a na to još niko nema konačan odgovor – onda je to krajnje zabrinjavajuće i menja njegov pogled na to kako i koliko je moguće postići dogovor sa sadašnjim vlastima kako bi se osigurali mir, sigurnost, prosperitet i uredili neki odnosi.

Upitan da li je to bio teroristički napad, naveo je da je bilo sumnji, jer se "radilo o akcijama koje su jako podsećale na prve korake ruskih vojnika na Krimu".

"Ali tu ne možemo povlačiti paralele, jer ne znamo o čemu se tačno radilo. Zato mi se čini da bi bilo u interesu srpskih vlasti da budu krajnje transparentne u pogledu postupaka odgovornih za poslednje incidente, ali do sada se to nije dogodilo", dodao je Pahor.

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da izruči Kosovu Milana Radoičića, koji se tereti za taj napad, Pahor je rekao da bi trebalo postupiti "u skladu sa zakonima, srpskim i međunarodnim, koji bi odgovarali sankcijama za takav čin".

Prema njegovom mišljenju, bez ispunjavanja desetogodišnjeg obećanja da će Kosovo uspostaviti Zajednicu srpskih opština, Srbija se ne može uveriti da učini bilo kakav značajan korak napred.

"Problem premijera Aljbina Kurtija, vlade i cele političke javnosti Kosova je što ZSO shvataju kao nastavak koncepta srpskog sveta, odnosno paralelu Republici Srpskoj u BiH. Boje se da to zapravo daje neku formalnu polugu Srbiji da se meša u unutrašnje stvari Kosova. Ali to obećanje je dato i potpisano, na Kosovu su dužni to da ispune i mislim da je to moguće postići nakon nekog procesa", rekao je Pahor.

Prema njegovim rečima, da ne misli da se to može ostvariti – iako mu u ovom trenutku svi govore ne – onda se ne bi kandovao za poziciju specijalnog izaslanika EU.

"Pod određenim uslovima to je moguće, pogotovo ako se Kosovo informiše da bi ispunjenje ove obaveze toliko rasteretilo trenutno zatvoreni dijalog da bi zapravo Kosovu otvorilo put u međunarodne institucije. Ali ovo je ono što žele. Raspetljavanje tog čvora omogućilo bi Srbiji nastavak pregovora sa EU“, ocenio je Pahor.

Povodom saradnje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Pahor je rekao da je njegov stav oduvek da se mora sarađivati ​​sa onima koji su dobili mandat da vode svoje države, pogotovo ako se žele normalizovati kontakti s njima.

"Naravno, moramo prepoznati neki deficit demokratije u Srbiji", dodao je Pahor, koji je odgovorio potvrdno na pitanje da li je to primetio na poslednjim izborima, ali je odgovorio i kontrapitanjem: "Navodi li nas to na zaključak da nećemo sarađivati ​​s predsednikom Vučićem i Srbijom"?

Pahor je rekao da mnogima smeta u njegovoj kandidaturi to što smatra da je ključno pitanje perspektive Zapadnog Balkana - perspektiva Srbije.

"Ako izbacimo Srbiju iz EU iz razloga koje ste sami naveli, onda ćemo imati mesto u kome će Rusija igrati glavnu ulogu, ali i drugi. A zbog Republike Srpske, severa Kosova, Crne Gore… mir i sigurnost na Zapadnom Balkanu biće stalno ugroženi. Dakle, moje gledište, koje ne dele svuda, ali koje branim, jeste da moramo učiniti sve da Srbiju pridobijemo na svoju stranu. Bez obzira šta mi mislili o predsedniku Vučiću i njegovoj vladi", naglasio je Pahor.

Prema njegovom mišljenju, to je od strateške važnosti.

"Kada se završi proces proširenja na Zapadni Balkan, EU mora imati Srbiju na svojoj strani. Nakon rata u Ukrajini doći će do te podele, a ako Srbija bude na ruskoj strani, mi ćemo ovde imati stalni problem s mirom i sigurnošću. Razlike među nama, naravno, postoje i svakako mi nije u korist da o njima javno govorim. Zato neki misle da bi umesto političara koji tako jasno i glasno neke stvari postavlja na svoje mesto, možda bilo pametnije pronaći anonimnijeg diplomatu koji bi to rešavao na mirniji način", rekao je Pahor.

Ako se to dogodi, razmeće i poštovaće takvu odluku, ali smatra da je situacija toliko ozbiljna i složena da treba nekoga u koga obe strane imaju dovoljno poverenja - nekoga ko poznaje kontekst, ne samo detalje između dveju država, i ko je sposoban da vidji u trenucima koji se sada možda i ne primećuju, neku priliku za iskorak kojeg još nema. (kraj) vem/mk