On je istakao važnost otpornosti u lancu koji se menja i naglasio da se moraju otkriti novi izvori sirovina širom sveta, pre svega u evropskim zemljama kojima je sudbina i sreća omogućila da ih imaju.

"Drago mi je što je doneta odluka. Ova odluka traži hrabrost, ali je doneta u ispravnom trenutku. Pravimo važan korak, kopanjem litijuma u Srbiji povećavamo otpornost i možemo postići naše klimatske ciljeve - mi želimo e-mobilnost, mobilnost bez ugljen-dioksida", rekao je Šolc povodom sporazumaza koji je ocenio da će jačati saradnju EU i Srbije u snabdevanju sirovinama.

Ističući da je potrebna klimatski neutralna proizvodnja električne energije, Šolc je rekao da je "dobro da je to sada omogućeno".

Ključno je, kako je naveo, da se unapredi električna mobilnost, a litijum je za to nezamenjiva sirovina.

Prema njegovim rečima, biće poštovani principi najviših standarda kada je reč o zaštiti životne sredine i biodiverziteta.

Šolc je obećao da će Nemačka iskustvom i znanjem svojih institucija pomagati da se u Srbiji dogodi "sve kako je i najavljeno".

Nemački kancelar dodao je da se građani u to mogu pouzdati i istakao da će to stvoriti radna mesta i prosperitet u Srbiji.

"Zalagao sam se u svim međunarodnim institucijama da menjamo našu perspektivu i razvijamo aktivno shvatanje da posle rudarstva moraju uslediti i drugi procesi proizvodnje, možda ne svi, u tim zemljama u kojima se rudari", rekao je Šolc.

"Ovaj projekat je dobar jer će se razviti u skladu sa ekološkim standardima i stvoriti prioritet gde je sudbina dozvolila da te rude postoje", rekao je Šolc.

Ističući da je to "evropski projekat", nemački kacelar je poručio da se jasno zalaže za članstvo zemalja regiona Zapadnog Balkana u EU i da želi da se pobrine da posle obećanja u Solunu dobiju perspektivu članstva u doglednoj budućnosti.

"Potrebno je ispuniti zahteve, a mi želimo da vam pomognemo u tome", rekao je Šolc i najavio za oktobar sledeći sastanak Berlinskog procesa. (kraj) vem/ivt/dj