Pravosudni sistem proteklih godina prolazi kroz suštinsku reformu. U toku je primena ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa, navedeno je u izveštaju, u kojem je konstatovano i da Srbiji nedostaje sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima, koji povezuje predmete između sudova i tužilaštava.

Dok se pokazuje efikasan trend kada je reč o vođenju građanskih, privrednih i krivičnih predmeta, postoje ozbiljni izazovi u vođenju upravnih predmeta i ustavnih žalbi, ocenjeno je.

Kako je ukazano, usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028 i prateći Akcioni plan su i dalje na čekanju.

Pravni okvir za borbu protiv korupcije postoji, ali postoje nedostaci u praksi.

Potrebno je i dalje poboljšanje da bi se uspostavila čvrsta evidencija o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou.

Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou i u krivično gonjenje.

Uredba o lobiranju je ograničena po obimu, a zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU, navedeno je u izveštaju EK.

Kao oblast visokog rizika od korupcije navedene su javne nabavke, posebno u pogledu nekoliko izuzetaka iz zakona u toj oblasti.

Kada je reč o medijima, EK podseća da su medijski zakoni promenjeni 2023. godine kako bi se uskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, ali potrebne su dodatne izmene za njihovu punu usklađenost.

Regulatorno telo za elektronske medije ne ispunjava u potpunosti svoj mandat zaštite medijskog
pluralizma i profesionalnih standarda, a postoji i ozbiljna zabrinutost kada je reč o njegovoj nezavisnosti, navedeno je u izveštaju.

U avgustu 2022. godine, REM je objavio poziv za dodelu pete televizijske frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću, ali ona još nije dodeljena, bez adekvatnog objašnjenja za to.

Savet za štampu, samoregulatorno telo, prati da li štampani mediji poštuju Etički kodeks novinara Srbije.

Mere za rešavanje transparentnosti vlasničke strukture medija i oglašavanju iz državnih resursa, predložene u Medijskoj strategiji, tek treba da se u potpunosti implementiraju.

Novinari se i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem javnih organa da obelodane informacije od javnog značaja ili uopšte ne reaguju.

Bezbednost novinara ostaje razlog za zabrinutost, kao i pretnje tužbama.

Slučajevi verbalnih napada, kampanje blaćenja, pretnje i nasilje nad novinara nastavljaju da se odvijaju i na nacionalnom i na lokalnom nivou, navedeno je u izveštaju, u kojem je precizirano da je 2023. godine registrovano 183 napada na novinare.

Najveći broj napada dolazi pritom od političara (156), navedeno je u izveštaju i konstatovano da najveći broj SLAPP tužbi protiv medija dolazi od nacionalnih i lokalnih vlasti.

Istaknuto je da Stalna radna grupa za bezbednost novinara olakšava brzu reakciju policije i tužilaštva u slučajevima napada i pretnji novinarima, ali da prema novinarskim udruženjima, ipak, posle brze reakcije nadležnih organa, mali broj pretnji i napada novinarima rezultira konačnom osudom.

Komisija podseća i da 25 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije niko nije odgovarao za taj zločin, dok se tužilaštvo za organizovani kriminal proglasio nenadležnim za slučaj ubistva novinara Milana Pantića i taj slučaj prosledio Višem javnom tužilaštvu u Jagodini.

Komisija ukazuje da su Srbiji postoje tri nezavisne institucije koje štite osnovna prava - Ombudsman, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali ispunjavanje njihovih preporuka nije uvek jasno.

Iako postoji pravni okvir, organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje, zaključila je Evropska komisija u izveštaju.(kraj) vem/ivt/bdr