Sredstva koja bi mogla da budu izgubljena odnose se na program IPARD II, koji je usvojen za period 2014-2020, a njegova vrednost iznosila je 175 miliona evra.

Ta sredstva na raspolaganju Srbiji još četiri godine, odnosno do kraja 2024. U međuvremenu, na snagu je stupio i IPARD III program, za period 2021-2027, sa podrškom EU od 288 miliona evra.

Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a, stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog ministarstva, jer se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u toj godini, ali i “smanjene kapacitete” Uprave za agrarna plaćanja, preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program.

EWB podseća da su, prema nezvaničnim tvrdnjama, postojala kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova.

Evropska komisija (EK) u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe je napominjala da je “neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa” Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji “kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora”. Srbija je pozivana da u “narednom periodu poveća tempo sprovođenja IPARD, kako bi se obezbedilo pravovremeno korišćenje finansijske podrške EU i izbegao dalji gubitak fondova”.

U Izveštaju EK objavljenom 2023. godine navedeno je da je Srbija tokom 2022. izgubila 12,8 miliona evra iz IPARD mehanizma, dok je u Izveštaju iz 2022. ukazano da su ti gubici u 2021. iznosili 3,7 miliona evra, podseća EWB.

Uprava za agrarna plaćanja funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Njenim formiranjem 2009. godine ispunjen je osnovni institucionalni uslov da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste sredstva iz pretpristupnih fondova EU, a potom, kad Srbija postane članica EU, da kroz korišćenje sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj, prilagode način rada u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

U praksi stvari funkcionišu tako da potencijalni investitor prvo aplicira, pa ukoliko dobije zeleno svetlo od Uprave za agrarna plaćanja, kreće da realizuje investiciju i određuje mu se vremenski period u kojem mora da završi projekat. Od države se dobije “papir”, odnosno rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj, kojim se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava.

Od 2021. uvedena je i mogućnost da investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja, pored rešenja, avansno dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.

Poljoprivrednici u Srbiji mogu dobiti sredstva iz IPARD za više različitih vrsta investicija istovremeno, recimo - za jednu investiciju iz oblasti ruralnog turizma, drugu iz domena poljoprivredne proizvodnje, ili prerade poljoprivrednih proizvoda. Procenat finansijske podrške za projekte u Srbiji iz IPARD iznosi do 75 odsto, a maksimalan iznos podsticaja kreće se i do dva miliona evra. Ostatak novca obezbeđuje se iz budžeta Srbije.

Opasnost od gubitka sredstava iz evropskih fondova dešava se u trenutku kada je pet udruženja poljoprivrednika najavilo da će organizovati opšti protest na teritoriji cele Srbije 1. novembra zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će subvencije biti smanjene. (kraj) vem/bom/dj