Kritike Srbiji i Kosovu

11:39 19. 10. 2024. FoNet | Ivana Šanjević

BRISEL - Evropska komisija, samo nekoliko nedelja pre isteka petogodišnjeg mandata, objaviće izveštaj o napretku zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a kako prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE), Srbija i Kosovo suočiće se sa kritikama zbog nespremnosti da sprovode obaveze koje proističu iz dijaloga o normalizaciji odnosa.

Ovo će biti poslednji paket koji je odobrio sadašnji sastav Komisije, a prema planu, izveštaji se očekuju na sastanku 30. oktobra u Briselu, prenosi RSE.

Očekuje se da će Izveštaj o napretku za Kosovo i onaj za Srbiju sadržati kritike za Prištinu i Beograd zbog, kako se navodi, njihove nespremnosti da sprovode obaveze koje proističu iz njihovog dijaloga za normalizaciju odnosa, uz podršku EU.

To neće biti iznenađenje, jer je u EU već javno izraženo nezadovoljstvo nedostatkom napretka u dijalogu.

Unija stalno podseća Kosovo i Srbiju da njihov evropski put zavisi i od dijaloga za normalizaciju odnosa među njima, prenosi Kosovo onlajn tekst RSE.

Raniji plan je bio da se ova dokumenta odobre 16. oktobra, ali je zbog nekih okolnosti odloženo za dve nedelje.

Prema izvorima iz EU koji su imali priliku da vide izveštaje o napretku u njihovim radnim verzijama, odnosno kao nacrte, ovog puta se očekuje da ističu neku vrstu napretka za sve zemlje kandidate i za Kosovo kao "potencijalnog kandidata".

U političkom delu strateškog dokumenta za proširenje biće istaknuta glavna dostignuća tokom prošle godine.

Među njima se očekuje da će se pomenuti odluka Evropskog saveta iz decembra 2023. godine o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, zatim uslovna odluka o otvaranju pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, kao i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji.

Crna Gora je napravila i korak napred usvajanjem privremenog izveštaja o ispunjavanju kriterijuma iz poglavlja 23, koje se bavi vladavinom prava.

Albanija je, samo nekoliko dana pre nego što je za nju odobren novi Izveštaj o napretku, otvorila prvo grupno poglavlje pregovora za članstvo u EU.

Jedino za koga nije bilo kretanja u ovom pravcu je Kosovo, koje je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, ali taj zahtev još nije razmotren.

Time Kosovo ostaje jedino od 10 zemalja u procesu proširenja koja nema status zemlje kandidata, ali se čak i u tom izveštaju analiziraju reforme i učinak u svim oblastima, kao i za sve druge iz ovog procesa.

Jedno od dostignuća u odnosima između EU i zemalja regiona Zapadnog Balkana je i usvajanje Plana rasta i reformi.

Reč je o paketu od šest milijardi evra, od čega su dve milijarde bespovratna sredstva, dok je ostatak u vidu povoljnih kredita.

Deo koji će zahtevati više od zemalja regiona u ovim izveštajima o napretku je o vladavini prava, borbi protiv korupcije i reformi javne uprave.

Očekuje se da će Evropska komisija, posebno, pozvati na veći napredak u obezbeđivanju nezavisnog pravosuđa, poštovanju slobode izražavanja i depolitizaciji javne uprave.

Od zemalja regiona se i ovim dokumentima očekuje da nastave saradnju u oblasti migracija, uključujući prilagođavanje azilantskoj i viznoj politici EU.

Pošto ih odobri Evropska komisija, izveštaji o napretku i paket proširenja biće razmotreni u decembru i u Savetu EU, pa se na osnovu njih očekuje i donošenje odluka o otvaranju ili zatvaranju poglavlja u procesu pregovora o članstvu za nekoliko zemalja kandidata, posebno za Crnu Goru i Srbiju.

Radio Slobodna Evropa najavljuje i da se tokom decembra očekuje i zajednički samit EU sa zemljama Zapadnog Balkana. (kraj) vbr/ivt/mk

Share: