Piculu, koji se u svojim mandatima aktivno bavio odnosima zemalja Zapadnog Balkana i Unije, mediji u Srbiji bliski vlastima izdvajaju kao evrposlanika koji ima neprijateljski odnos prema Srbiji, a njegovo imenovanje opisali i kao "guranje prsta u oko" Beogradu, piše agencija navodeći d ga pojedini srpski mediji neretko predstavljaju kao "srbomrsca", pa tako i u nekim objavama vesti o imenovanju za izvestioca EP.

"U proteklih 11 godina sam vodio delegacije za odnose s Bosnom i Hercegovinom i Kosovom. U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno", odgovara Picula.

"Moj je posao pre svega da u određenoj zemlji razgovaram sa predstavnicima institucija koje moraju napraviti glavninu posla, jer je za stanje u nekoj zemlji najodgovornija vlast. Na meni je da u otvorenim razgovorima s predstavnicima vlasti komuniciram pre svega očekivanja i analiziram ono što se, po nekoj opštoj proceni, mora napraviti", rekao je Picula za Hinu.

On pretpostavlja da će taj proces "biti dosta složen", ali da je na njegovoj strani "pre svega političko iskustvo" - i evropsko i nacionalno i najavljuje da će "u svakom slučaju nastupati pre svega informisano, ali i principijelno“.

Picuila je, bez obzira na interpretacije njegovog imenovaanja u Srbiji, naglasio da Evropski parlament od sve tri institucije Evropske unije uvek najdosljednije zagovara politiku proširenja", rekao je Picula, naglašavajući da "proces pristupanja i dalje mora biti utemeljen na ispunjavanju kriterijuma".

Jedan od glavnih izazova za Srbiju svakako će, osim usklađivanja sa pravnim tekovinama i vrednostima EU, biti usklađenost i s aktuelnom politikom Brisela prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, najavljeno je iz Piculinog kabineta.

O stanju u Srbiji Picula će jednom godišnje u ime EP pripremati izveštaje nakon predstavljanja godišnjih izveštaja Evropske komisije.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pregovori EU i Srbije sporo napreduju i da to "nije zbog zbog vladavine prava", već bi da Srbija postala članica ako prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji, Picula je rekao da ni to ne bi bilo dovoljno.

"Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za nene susede. Ali, naravno da pored toga postoji cijeli niz elementa specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo redukovati to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni", rekao je Picula.

"Postoje kopenhaški kriterijumi koji možda ne zvuče spektakularno, ali su putokaz kojim su prošli sve druge zemlje. Pa će tako morati i Srbija", najavio je Picula.

Kopenhaški kriterijumi su zahtevi koje EU postavlja pred zemlje kandidate za priključivanje, od onih političkih, poput vladavine prava, privrednih i pravnih, do usklađivanja sa ciljevima Unije.

Važno je otvarati i zatvarati poglavlja i klastere, ali jednako tako je važno i jeste li nekom potrebni, naveo je Picula.

"To je u politici realnost, očito da postoji lideri država članica EU koje iz svojih nacionalnih interesa Srbiju doživljavaju kao partnera. Koliko pri tome vode računa o celini situacije u Srbiji, to je pitanje za njih", rekao je Picula.

"Naravno da vlade država članica imaju svoje kriterijume, one bi htele da je institucija Evropskog parlamenta manje kritična i da naprosto ne prepoznaje ono što je nama sporno. I tu se ništa neće menjati, pretpostavljam, i ovom mandatu. Evropski parlament u svemu tome igra autonomnu ulogu, ali je naravno uvek pitanje kako će druge dve institucije kalibrirati svoj odnos prema politici proširenja, a onda u okviru te politike odnos prema pojedinim državama", naveo je Picula.

Ističući da je EU veliki trgovački i finansijski partner Srbije, Picula je rekao da "u EU ne ulaze samo banke i velike korporacije, nego ulazi cela država".

"Na nama u EP je da procijenimo do koje mere je srpsko društvo napredovalo, demokratizovano, poštuje temeljna ljudska prava i koliko je osiguralo slobodu štampe, koliko je pravosuđe nezavisno. Ukoliko se to ne dogodi, dobre bilateralne odnose Srbije sa nekom državom članicom EU treba notirati, ali oni na našu ocenu iz Evropskog parlamenta malo utieču", naveo je Picula.

"Da bi neka država napredovala, srećom postoje kopenhaški kriterijumi, koji nisu izmišljotina ni Ev ropskog parlamenta, ni ove generacije političara", naglasio je novi izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula.

On je u razgovoru za Hinu napomenuo kako će sliku o Srbiji stvarati ne samo kroz kontakte s predstavnicima vlasti nego i s predstavnicima opozicije, civilnog sektora, akademske zajednice i, naravno, poslovne zajednice.

"Ti kontakti sigurno će mi pomoći da stvorim jednu celovitiju sliku o stanju u Srbiji, o čemu ću izvestiti instituciju koja me je imenovala, a to je EP", rekao je Picula. (kraj) vip/mk