"Srbija se još nije uskladila ni s jednom restriktivnom merom protiv Ruske Federacije kao ni s većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju. Zadržala je odnose na visokom nivou s Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose s Kinom što otvara pitanje strateškog smera Srbije", piše u nacrtu u koji je Hina imala uvid.

Komisija će u sredu objaviti paket o proširenju čiji su ključni deo izveštaji s ocenama o napretku u reformama svake od zemalja koje su na putu prema članstvu u EU.

Osim u pogledu Rusije, Srbija nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga, letovi za Rusiju postali su frekventniji, navodi se u nacrtu izveštaja.

"Od Srbije se očekuje da se postupno usklađuje s politikama prema trećim zemalja s politikama i staalištima EU, uključujući i restriktivne mere", dodaje se u nacrtu i ističe da je Srbija nastavila da sarađuje s EU u naporima za sprečavanje izbegavanja sankcija Rusiji i pružanjem finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.

U nacrtu izveštaja navodi se i da se od Srbije očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina, kao i da i dalje izbegava podizanje optužnica protiv visokorangiranih osumnjičenih, te da procesuiranje slučajeva traje predugo.

"Srbija bi trebalo da preduzme korake kako bi ubrzala procesuiranje ratnih zločina i rešila značajan broj nerešenih predmeta od preko 1.700 predistražnih slučajeva, što i dalje izaziva veliku zabrinutost", kaže se u tekstu.

Kako se dodaje, Srbija je nastavila saradnju s Međunarodnim rezidualnim mehanizmom, a po pitanju ratnih zločina nastavljena je saradnja s Bosnom i Hercegovinom, dok je u saradnji s Hrvatskom i Kosovom zabeležen mali napredak.

"Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pružaju podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici", piše u nacrtu.

U tekstu se ukazuje da nerešena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje ključno pitanje koje treba rešiti na Zapadnom Balkanu i da se i dalje kao nestalo vodi 7.608 osoba.

Srbija još nije usklađena ni s viznom politikom, iako EU stalno poziva da to učini. Beograd ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima treba viza za ulazak u EU.

Usklađivanje s viznom politikom za EU je vrlo važno kako bi se smanjio pritisak nelegalnih migranata. Mnogi od njih dolaze kao turisti u Srbiju i nakon toga pokušavaju nelegalno da uđu u EU i traže azil. Srbija ima bezvizni režim uglavnom sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Što se tiče bilateralnih odnosa, Srbija ostaje predana održavanju dobrih bilateralnih odnosa s ostalim zemljama iz procesa proširenja i sa susednim članicama EU. Njezini odnosi su Hrvatskom "i dalje su obeleženi ad hoc antagonističkim javnim razmenama i diplomatskim demaršima", piše u nacrtu.

Odnosi s BiH su dobri i uopšteno stabilni iako je rezolucija UN o Srebrenici dovela do političkih napetosti, kaže se u nacrtu i dodaje i da visoki zvaničnici Srbije učestvuju na "nelegalnom Danu Republike Srpske, 9. januaru".  (kraj) vbr/dj