Inflacija je poslednje tri godine prebacila, a privredni rast bio ispod očekivanja, podsetio je koautor analize, istraživač IfW Džonatan Federle (Jonathan). Prirast glasova radikalnim partijama tim povodom procenio je na oko dva odsto na predstojećim izborima.

IfW je za izveštaj Inflatorna iznenađenja i izborni rezultati obradio podatke 365 izbora iz 18 razvijen ih zemalja između 1948. i 2023.

Kada je skok inflacije na 10 odsto u jednom zakonodavnom periodu skopčan sa ispodprosečnim rastom realnih plata, to je na prvim izborima populističkim i ekstremističkim grupacijama u proseku dodavalo 2,8 odsto glasova.

Neočekivani pad bruto domaćeg proizvoda ekstremnim partijama dodaje još podrške.

Sa druge strane, pozitivna iznenađenja imaju suprotan efekat. Tako ako rast premaši očekivanja za jedan odsto, podrška radikalnim partijama levice i desnice pada za četvrtinu procentnog poena.

Slično deluje rast zarada - kada plate preskoče inflatorni gubitak, podrška grupama sa margine pada na 1,3 odsto.

Okolnosti kakve istorijski podstiču birače da priđu partijama ekstremnih stavova uključuju naftnu krizu 1970-ih i inflatorni šok posle pandemijskog prekida trgovinskih lanaca.

U poslednje vreme, to ilustruju uzlet desničarske AfD i levičarskog Saveza Sara Vagenkneht u Nemačkoj, odnosno povratak Donalda Trampa u Belu kuću u SAD.

"Ekstremističke partije politički profitiraju kada cene skaču više od predviđenog, pa zaposleni i drugi ekonomski akteri ne dobiju mogućnost da se pripreme korekcijom plata," rekao je Federle.

Dalje, kada inflacija raste brže od plata, stanovništvo postaje nezadovoljno pa raste broj protesta i štrajkova protiv vlade. Prema izveštaju IfW, broj demonstracija zapravo raste za osam odsto kada inflacija prognozu prebaci za jedan procentni poen. (kraj) dep/mk