Na upit Glasa Amerike, Evropska komisija je saopštila da je na području Evropske unije istraga o takvim pitanjima odgovornost država članica.

“Komisija očekuje da nacionalne vlasti temeljno istraže takve optužbe i povrate poverenje građana. To se odnosi i na Srbiju, koja se posvetila usaglašavanju sa pravnim tekovinama Unije, kao i evropskim starndardima i vrednostima. Komisija će blisko nastaviti da prati oblast vladavine prava i osnovnih ljudskih prava u Srbiji”, navedeno je u odgovoru Evropske komisije na upit Glasa Amerike o upotrebi špijunskih softvera za nadzor novinara i nevladinih aktivista.

U izveštaju pod nazivom „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentavni su načini na koje se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije "Selebriti" koriste za izvlačenje podataka sa uređaja novinara i aktivistima.

Pored toga, u dokumentu Amnestija se ukazuje da su policija Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" da prikriveno instaliraju viruse u uređaje pojedinaca dok su boravili u pritvoru ili tokom razgovora sa policajcima.

Bezbednosno-informativna agencija je u svojoj reakciji navela da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice.(kraj) is/bdr

Predstavnik nevladine organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj kaže za Glas Amerike da saznanja o prismotrama novinara u Srbiji izuzetno zabrinjavaju.

“Špijunski softver i nadzor ubijaju novinarstvo, bez prolivanja krvi novinara. Prisluškivanje podriva poverljivost izvora - što je osnova medijskih sloboda”, upozorava Salaj, koji je u Reporterima bez granica zadužen za praćenje stanja u državama Balkana i Evropske unije.

“Kada je reč o reakciji srpske bezbednosne službe, ona je obeshrabrujuća, jer sam očekivao da saopšte da planiraju da istraže da li je bilo zloupotrebe nadzora u slučaju novinara. Srbija bi zbog ovoga trebalo da odgovara pred međunarodnim telima čiji je član i čijih bi principa trebalo da se pridržava, a posebno pred Savetom Evrope i Ujedinjenim nacijama”, kazao je Salaj za Glas Amerike.

Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od zaključaka izveštaja međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).

Srbija se nalazi na 98. mestu, od 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.

U izveštaju je navedeno da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, kaol i sa netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.

Kao razlog za nazadovanje naveden je i ukupni politički ambijent, koji je neprijateljski nastrojen prema novinarima, a tome je, kako navodi RSF, u protekle dve godine pridodata i ruska ratna propaganda. (Kraj) is/bdr