Povodom najave Donalda Trampa da SAD neće štititi one evropske zemlje koje ne troše dovoljno na odbranu, Gesin je rekla da to za EU znači više ulaganja u odbranu, ne samo više trošenja, nego i pametnijeg trošenja, kroz zajedničke inicijative i zajedničke nabavke.

Prema njenom viđenju, politička dimenizja je takodje važna, jer Evropljani treba da demonstriraju SAD zašto je u njihovom interesu da ostanu angažovani u Evropi, umesto da se povuku.

Na opasku da EU, čak i da poveća ulaganja, neće moći da ojača svoju odbranu u kratkom roku, ona je uzvratila da govorimo o decenijama ili godinama, ako je reč o industrijskim kapacitetima odbrambene industrije.

Neke stvari mogu i brzo da se postignu, kao što je snabdevanje municijom Ukrajine, što je bilo od pomoći. Ali, to su bili relativno mali poduhvati, ukazala je Veber.

Kada se govori o proizvodnji tenkova, borbenih aviona i drugih sistema, ona smatra da će u tom pogledu odbrambena industrija morati da učini više, dok će u kratkom roku morati i da se osloni na isporuke izvan EU.

Upitana da li Tramp zaista može da se povuče iz NATO, Veber je odgovorila da bi povlačenje iz NATO i EU od danas do sutra bilo ogroman, politički, logistički i birokratski napor za SAD.

Teško je zamisliti da će se to uraditi brzo čak i ako SAD to žele, ocenila je ona i predvidela da se to verovatno neće desiti preko noći.

Ali, važnije je pitanje odvraćanja. Sjedinjene Države bi mogle da promene svoj stav o upotrebi sile, što bi moglo značajno da naškodi Evropi, naglasila je Veber.

Najvažnije je koje signale SAD šalju i efekti koje to ima na potencijalne protivnike, ocenila je ona i konstatovala da SAD uverljivo i kredibilno garantuju bezbednost Evrope i uverljvo prete upotrebom sile, ako je sila upotrebljna protiv Evrope.

To je vrlo važno životno osiguranje za EU, istakla je Veber, ali je primetila da je ideja o „uspavanom“ NATO sve više prisutna u republikanskim krugovima.

Kako je predočila, to znači da bi EU trebalo da preuzme većinu odgovornosti za evropsku odbranu i bezbednost, što podrazumeva da bi bila zadužena za pešadiju i većinu naoružanja, dok bi SAD pružale obaveštajnu podršku u nastavile da daju nuklearni kišobran.

To znači da bi Evropljani činili osnovu NATO, a SAD bi to podržavale, protumačila je Veber, koja misli da bi to bio verovatni scenario, čak i u slučaju da su demokrate na vlasti.

Kako je objasnila, oni ne dovode u pitanje NATO kao takav, ali dovode u pitanje fizičko prisustvo u Evropi i duboki angažman.

Zato je ova ideja bliska i novoj genraciji demokrata i odražava novu stratešku orijentaciju koja je usmerena pre svega na Pacifik i utakmicu sa Kinom, a donekle i na Bliski istok, smatra Veber.

Postoje dobri razlozi za Evropljane da ovo smatraju kao verovatni scenario. Ako EU želi da SAD ostanu prisutne, ona smatra da moraju da pokažu zašto je to bitno i zašto to nije samo trošak, već i doprinos zajedničkim interesima.

Ključni faktor je jedinstvo EU, da se ne ide na bilateralne odnose i dogovore sa SAD, koji bi mogli da naškode celini Unije, upozorila je Veber i poručila da bi i dogovore sa Kinom trebalo praviti na nivou cele EU, umesto na nacionalnom nivou.

Novac je takodje problem, smatra ona i napominje da se Evropljani suočavaju sa budžetskim problemima i da je za njih sve teže da finansiraju svoje ambicije.

Zato je u mnogim zemljama na delu debata o “hlebu i topovima”, izboru između vojnih izdavanja ili socijalnih izdvajanja. Evropljani moraju da budu i kreativni i da troškove za odbranu ne isključuju iz planova o ekonomskom rastu, zaključila je Veber. 

I portparol Evropske komisije za odbranu Tomas Renije, u izjavi za SEE TV, konstatuje da je jasno da EU mora više da investira u bezbednost i odbranu.

Prema njegovoj oceni, protekle godine su pokazale veliki manjak ulaganja u odbrambene sposobnosti Unije.

Moramo da pojačamo taj napor, istakao je Renije i najavio da će komesar Andrijus Kubilijus, zajedno sa visokom predstavnicom Kajom Kalas i potrpredsednicom Evropske komisije Hanom Virkunen, u prvih 100 dana mandata predstaviti „Beli papir“ o odbrani.

Cilj dokumenta je da utvrdimo kako na evropskom nivou zajedno da investiramo više i bolje, objasnio je on i najavio da će sve to biti urađeno u bliskoj saradnji sa partnerima u NATO.

Renije ističe da je jedan od glavnih poslova za komesara za odbranu Kubilijusa da radi sa svim zemljama članicama i ukine postojeće barijere u pogledu pokreta trupa i mobilnosti vojnih kapaciteta i opreme unutar EU.

Kako je precizirao, „Beli papir“ će uraditi mapiranje situacije i prikazati čime Unija raspolaže danas i šta hoće da ima u budućnosti.

Fokusiraće se, pre svega, na tip budućih ulaganja, kako bi se postigle značajnije investicije u odbranu zemalja članica, rekao je Renije.

Vojne snage naravno ostaju nadležnost zemalja članica, ali nam je potrebna šira slika stanja, naglasio je on i obrazložio da će se, na osnovu nje, raditi sa zemljama članicama, kako bi se zaista postigli ciljevi koji budu postavljeni.

Upitan da li povratak Donalda Trampa u Belu kuću, uz rat u Ukrajini, dodatno naglašava hitnost jačanja evropske odbrane, Renije je odgovorio da je jačanje odbrane urgentno pitanje za EU.

Moramo to da uradimo u interesu naših društava i država članica i budemo spremni za potencijalne scenarije u budućnosti, rekao je on i dodao da je zato i potreban “Beli papir”.

“Ruska invazija u Ukrajini dodatno naglašava pretnju koja je blizu EU, što znači da moramo da pojačamo napore da bismo bili spremni i za ekstemne vojne situacije”, zaključio je Renije. (kraj) def