BEOGRAD -
Srbija je u 2024. godini uglavnom nastavila sa obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) Evropske unije, a stepen usaglašenosti je prošle godine dostigao 59 odsto, pokazala je nova analiza ISAC Fonda.
Za razliku od prethodnih godina, kada je stepen usaglašavanja Srbije bio 48 odsto u 2022. i 54 odsto u 2023. godini, u 2024. je dostigao je 59 odsto, što predstavlja napredak, ali je to i dalje najniže među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana, prenosi Juropijan Vestern Balkans.
Procenat usklađenosti Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u 2024. godini je bio 100 odsto, navodi ISAC, a od Srbije su jedino manji procenat usklađenosti među aktuelnim kandidatima za članstvo u EU imale Turska i Gruzija.
Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Rusije i Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa, a jedan od glavnih razloga za to je pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, navodi se u analizi.
Pored toga, Srbija se nije usaglasila ni sa deklaracijama i merama o drugim temama, koje su u većini slučajeva na neki način povezane sa Rusijom ili sa oružanim sukobom koji je ona pokrenula u Ukrajini.
Prošle godine EU je izdala 119 deklaracija, pozivajući zemlje kandidate i partnere da se usaglase sa njima. Srbija se usaglasila sa 70 deklaracija i pratećih mera, a sa 49 nije. Važno je napomenuti da se Srbija retroaktivno usaglasila sa šest deklaracija iz prve polovine 2024. godine, uključujući jednu koja se odnosi na sistem sankcionisanja terorizma i na tri deklaracije iz Globalnog režima ljudskih prava, pokazala je analiza ISAC Fonda.
Dodaje se da se Srbija usaglasila i sa dve deklaracije povezane sa Iranom, a to retroaktivno usaglašavanje, ističu u ISAC-u, poboljšalo je konačni procenat usaglašenosti Srbije. (kraj) is/mk
.png "Formiran predmet Crni Timok")
