Nazivajući tvorce takve politike "sveštenstvom stabilokratije", Picula je naveo da je reč o politici zasnovanoj na uverenju, sličnom onom koji je nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel primenjivala prema Rusiji, da će trgovanje i razmena sami po sebi dovesti do demokratizacije.

"Znamo kako je to završilo s Rusijom, a slično se događalo i na Zapadnom Balkanu", dodao je Picula, hrvatski evroposlanik, naglasivši da je potrebno imati sagovornike koji će respektovati EU kao "zajednicu vrednosti a ne samo kao bankomat".

Nakon trodnevne posete Srbiji, gde je razgovarao s predstavnicima vlasti, opozicije, medija, nevladinih organizacija, privrednog života i think tankova, Picula je izjavio da niko nema jasan odgovor na pitanje kako rešiti trenutnu krizu u Srbiji.

Reč je o "jedinstvenom odgovoru na duboku polarizaciju države koja nastaje zbog prirode tog autoritarnog režima", kazao je Picula i ocenio da se promena očigledno nije mogla dogoditi institucionalnim putem.

Prema Piculinim rečima, studentski protesti su prerasli u "masovni građanski pokret", a tražeći "novu vrstu društvene emancipacije", ali organizatori odbijaju kontakte sa institucionalnom opozicijom i vlastima, što otežava političku artikulaciju njihovih zahteva.

"Ne izlaze sa zahtevima koji bi se verifikovali kroz standardnu demokratsku proceduru", konstatovao je Picula, dodajući da je pitanje mogu li se u Srbiji održati izbori prema demokratskim standardima.

Govoreći o međunarodnoj poziciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Picula je rekao da je Vučićeva “multivektorska” spoljna politika balansiranja između EU, Rusije i Kine uveliko nasleđena od nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

"Poremećeni" odnosi između tih vektora otežavaju takvu politiku, zaključio je Picula, navodeći kao primer nedavno glasanje o evropsko-ukrajinskoj rezoluciji o Ukrajini u Ujedinjenim nacijama, kada je Srbija glasala kao i velika većina zemalja EU nakon čega se državni vrh kasnije od toga distancirao. (kraj) vem/dj