PARIZ -
Čuveni francuski filozofi Alen Badju i Žak Ransijer izrazili su podršku studentima koji blokiraju fakultete širom Srbije i traže odgovornost za pogibiju 15 osoba u padu betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je danas samizdat izdavačka inicijativa Edicija Jugoslavija.
Badju je istakao da ga studentski protest u Srbiji podseća na početne oblike pobune ’68. u Francuskoj, a Ransijer je istakao da studenti u Srbiji predstavljaju uzor danas u svetu, navela je Edicija Jugoslavija, koja je u proteklih 20 i više godina organizovala Badjuova i Ransijerova gostovanja u Srbiji i regionu, a zamolila ih je za komentar studentske pobune.
Badju je naveo da ga studentski pokret u Srbiji "veoma podseća na prve oblike pobune u maju 1968. godine u Francuskoj, sa možda više odlučnosti, na nacionalnom nivou, nego što je to bilo u Francuskoj".
"Za sada nemam drugo opažanje osim ovog: narodni politički pokret ne sme, ne može, ostati zatvoren u svetu buržoaske omladine. On mora odmah da interveniše i povezuje se sa svetom radnika i radnica, te da bude u bliskoj vezi sa proleterskim pokretom", naveo je Badju, poželevši studentima mnogo uspeha.
Ransijer je naveo da je iz pokreta studenata i omladine u Srbiji izvukao dve velike lekcije za sebe.
Prva se odnosi na to da je, u vreme kada je rezignacija pred najbrutalnijim i najciničnijim oblicima dominacije gotovo sveprisutna na Zapadu, moguće odbiti ugnjetavanje i pobuniti se.
Ransijer je kao drugu lekciju naveo da "revolt nije nepromišljen pokret kojem su potrebni stručnjaci koji će ga organizovati ili njegove zahteve prevesti na jezik moći i forme takozvanih reprezentativnih institucija".
"Za one koji se bore protiv ugnjetavanja, ne postoji druga organizacija osim samoorganizovanja", naglasio je Ransijer.
Samoorganizovanje, kako je dodao, znači "odsustvo hijerarhije, preuzimanje svih oblika borbe i odlučivanje o njenim sredstvima od okupljenih kolektiva jednakih i jednakih plenuma".
"Pokret studenata i omladine u Srbiji podseća da ne možemo odvojiti cilj i sredstva i da demokratija nije spoljašnji cilj već praksa, sam život pokreta. U tome je ovaj pokret za nas, uzor“, istakao je Ransijer. (kraj) vem/mk
.jpg "Preko hiljadu zahteva")
