Unija je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) kojim se ubrzava razvoj projekata u oblasti retkih metala neophodnih za zelenu i digitalnu tranziciju. Do sada je odobreno 47 strateških projekata unutar EU, sa očekivanim ulaganjima od 22,5 milijardi evra, uz skraćene procedure za izdavanje dozvola.

Projekat "Jadar" u Srbiji svrstan je među strateške u okviru CRMA, ali za treće zemlje nije predviđeno direktno finansiranje iz EU. Projekti mogu imati koristi od podrške u pristupu finansiranju i povezivanju sa kupcima, ali ostaju obavezni da ispune nacionalne ekološke i pravne standarde.

"Stavljanje projekta na listu ni na koji način ne zamenjuje nacionalne procedure. Da bi projekat započeo sa radom, i dalje mora da dobije relevantne dozvole koje su propisane nacionalnim zakonom", navela je Komisija.

Prema Evropskoj komisiji, ekonomija EU je od 2020. porasla za 11,6 odsto i u novom budžetu je za nauku predviđeno 175 milijardi evra.

Evropska komisija ističe da su ekonomije država članica u prethodnim godinama bile izložene jakim šokovima, uključujući pandemiju, rast cena energije i geopolitičke neizvesnosti, ali da je BDP ipak porastao, zaposlenost dostigla rekordnih 76,1 odsto, dok je stopa nezaposlenosti u junu 2025. pala na 5,9 procenata.

U okviru predloga budžeta za istraživanje i inovacije od 2028. do 2034. godine, Komisija je predvidela program Horizont Evropa vredan 175 milijardi evra, sa ciljem povećanja konkurentnosti, privlačenja globalnih talenata i podrške evropskim startapovima i tehnološkim kompanijama.

Unija već razvija mrežu od 13 centara za razvoj veštačke inteligencije, a u toku je izbor budućih Giga centara, sa više od 76 prijava iz 16 država članica. Komisija navodi da će se obezbediti infrastruktura, podaci, računarska snaga i pravna sigurnost kako bi EU postala vodeći kontinent u oblasti veštačke inteligencije.

Kao odgovor na energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini, sproveden je plan REPowerEU kojim je smanjen uvoz ruskih fosilnih goriva, diversifikovano snabdevanje i obezbeđena energetska bezbednost. U junu je predstavljen zakon za uklanjanje preostalih ruskih energenata sa tržišta EU.

Evropska komisija podseća da EU ostaje privržena cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. i 90 odsto do 2040. godine, uz potpunu dekarbonizaciju do 2050. Emisije u EU su 2023. pale za 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu i sada su 37 odsto niže nego 1990, dok je BDP u istom periodu porastao 68 procenata.

U vezi sa državnom pomoći, Komisija naglašava da stav EU ostaje nepromenjen, ali da je novi okvir za podršku čistoj industriji uveden radi olakšavanja ulaganja u dekarbonizaciju i čiste tehnologije, posebno u kriznim okolnostima poput pandemije i rata u Ukrajini. (kraj) vbr/sv/dj