Vlada Srbije je nastavila da proglašava članstvo u EU svojim strateškim ciljem i postavila je novi, ambiciozniji ciljni datum do kraja 2026. godine kako bi ispunila tehničke kriterijume za članstvo.

Ispunjavanje ciljeva Srbije za pregovore o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup celog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim uključenim institucijama, navodi se u izveštaju.

Postoji anti-EU narativ koji je očigledan ne samo u srpskim medijima, već ga koriste i politički funkcioneri, uključujući i one na najvišim nivoima, ukazuje Evropska komisija i kao prioritetno pitanje označava potrebu vlasti da preuzmu mnogo veću odgovornost za proaktivniju i objektivniju komunikaciju o procesu pristupanja Srbije EU i EU, kao i za suzbijanje dezinformacija i manipulacije informacijama.

Podsećajući na pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, što je izazvalo smrt
16 ljudi, Komisija ukazuje da je taj tragični događaj izazvao masovne nacionalne studentske i građanske proteste i blokade širom zemlje zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti na nivou vlade, uz izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata.

Incident i posledice su dodatno produbili polarizaciju u srpskom društvu, a protesti se i dalje održavaju.

U periodu izveštavanja, dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, kojem posreduje EU, nastavljen je, a "unutrašnja politička pitanja obe strane" ometala su odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegovog aneksa za sprovođenje, a time i napredak u normalizaciji njihovih odnosa.

Konstruktivno angažovanje u normalizaciji je takođe zahtev u okviru Programa za reforme i rast za Zapadni Balkan, podseća Evropska komisija u uvodu Izveštaja koji po poglavljima, odnosno klasterima analizira učinak Beograda u procesu pristupanja. (kraj) vbr/ivt/dj