Predsednik Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" u Hrvatskoj Nikola Vukobratović rekao je za DW kako bi želeo da im se jasno i zvanično odgovori na pitanje koliko je i kakvo tačno pravo srpske zajednice na garantovanu kulturnu autonomiju - "kada i gde".

Kako prenosi DW, u više hrvatskih gradova proteklih dana organizovani su napadi na pripadnike najveće nacionalne manjine u Hrvatskoj i na njihove kulturne manifestacije.

Počelo je opsadom prostora jednog gradskog kotara u Splitu gde je trebalo da se održi priredba u sklopu tradicionalnih Dana srpske kulture, pri čemu su maskirani nasilnici bili uglavnom iz redova, kao što će se pokazati, Hajdukove navijačke grupe Torcida i hrvatskih udruženja ratnih veterana.

Njih stotinak ultimativno je zahtevalo prekid srpskoga folklornog okupljanja, u čemu su i uspeli, konstatuje DW, dodajući da je nastavljeno sličnim pokušajem ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu, uoči izložbe posvećene srpskom akademiku Dejanu Medakoviću, ali tada je interventna policija rasterala nekoliko desetina maskiranih bukača.

Pored dvorane Zamet u Rijeci zaustavljen napad grupe huligana palicama na decu iz Srbije koja su tamo učestvovala u jednom sportskom takmičenju.

Iz političkih krugova zatraženo je otkazivanje izložbe "Srpkinja" u Vukovaru, predviđene za 11. novembar, a posvećene ulozi srpskih žena u Prvom svetskom ratu – ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek izjavila je da izložba "nije sporna zbog sadržaja, nego zbog utiska", jer se u tom gradu 18. novembra obeležava godišnjica ratnog stradanja tog grada 1991. godine.

Hrvatske vlasti za eskalaciju tenzija optužuju pre svega domaću hrvatsku levicu generalno, zatim Srbe, a onda delom i medije, ističe DW i prenosi izjavu Vukobratovića da "Srbi ovom prilikom nisu akter sukoba, nego forsirani objekt i kolateralna žrtva".

Srbi u Hrvatskoj odavno nisu ni demografski ni politički dovoljno značajan faktor da bi bili istinski protagonisti sukoba, iako će njegov rasplet imati veliki uticaj na naš dalji status, rekao je on.

Vukobratović smatra da će čitava ova kampanja imati mnogo šire implikacije među svima onima na koje naizgled nije direktno usmerena dok se nastoji da se "disciplinuju" Srbi.

Mnogi sad gledaju, ne samo desničari kako se ukrcati na taj voz, a nas da bace poda njega. Jer ove napade ili prećutkuju, ili relativizuju, ili im se priključuju, rekao je Vukobratović, koji nije hteo da precizira o kome je sve reč, ali tu se sigurno mogu prepoznati oni pripadnici tzv. levog centra koji paralelno osuđuju i napade na Srbe i srpske predstavnike.

Kada govori o Srbima kao kolateralnoj žrtvi, Vukobratović primećuje da je u suštini reč o repozicioniranju snaga na hrvatskoj desnici.

Intenzivna borba za uticaj na tom delu političke scene već je zabeležena posle prošlih parlamentarnih izbora i bila je svedena na to koliko će kontrole nad njim zadržati HDZ.

Sudeći po neobičnim i protivrečnim reakcijama iz te stranke na vlasti u Hrvatskoj, moglo bi se zaključiti da sada tamo vlada prilična nervoza.

Ekstremno desničarskim gledištima se kalkulantski popuštalo, a posle svega nije jasno ko i kako može da zaustavi ciljani rast nereda i pogromaških aktivnosti prema Srbima, o čemu za DW govori i politikolog Nikola Baketa iz Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu.

Kao netko ko dolazi iz Vukovara, on kaže da dobro zna koliko su mesec novembar i tamošnje komemoracije i osetljivi i važni".

Upravo zato država i lokalne vlasti moraju jasno da odvoje pijetet od zabrane javnog života čitavoj jednoj nacionalnoj grupi. Pritom zahtevi da se Srbi "povuku" iz javnosti čitav mesec predstavljaju politički pritisak mimo zakona i suprotni su ustavnim garancijama jednakosti i slobode izražavanja, rekao je Baket. (kraj) vip/ivt/dj