Usvajanje dokumenta, koji sadrži sektorsku analizu i paket preporuka institucijama i državama članicama, planirano je za 30. septembar na Kolegijumu Evropske komisije (EK), nakon čega bi usledila rasprava na samitu Evropskog saveta 15. oktobra. Potom bi države članice morale jednoglasno da daju političku saglasnost da bi predložene reforme ušle u pravnu proceduru realizacije.

Tu počinje politička rasprava, jer se države članice ne slažu oko svih predloga koji se odnose ne samo na proširenje, već i na reforme unutar same Evropske unije (EU).

Reč je o modelu sličnom Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), gde bi Srbija i region ostvarili ključne ekonomske slobode (slobodan protok robe, usluga i kapitala) po uzoru na države poput Norveške, što donosi direktan podsticaj privredi pre punopravnog članstva.

Prema navodima Demostata, Srbija bi fokusiranjem na ekonomsko povezivanje i fazno pristupanje zajedničkom tržištu, dobila stabilan i predvidiv okvir za jačanje sopstvene ekonomije, što podržavaju i merljive ekonomske projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Prema pisanju vodećih briselskih medija, proces proširenja se tim dokumentom, koji je pripremila EK na čelu sa predsednicom Ursulom fon der Lajen i komesarkom za proširenje Martom Kos, prilagođava novoj geopolitičkoj i ekonomskoj realnosti.

Umesto dosadašnjeg pristupa zasnovanog na principu “sve li ništa”, unutrašnje reforme EU otvaraju mogućnost za model postepene integracije, koji bi obuhvatao raniji pristup jedinstvenom tržištu.

Predsednica EK više puta je naglašavala potrebu interne reforme EU pre prijema novih članica koja bi se odvijala paralelno sa procesom proširenja. Ona je postavila politički temelj za dokument “Pre-enlargement policy reviews”, napominjući da EU ne sme da koristi sopstvene institucije kao izgovor za odlaganje proširenja.

"Moramo da pređemo na glasanje kvalifikovanom većinom u određenim oblastima, na primer u spoljnoj politici. Vreme je da se oslobodimo okova jednoglasnosti", ocenila je Ursula fon der Lajen, koja je u Evropskom parlamentu jasno poručila da proces odlučivanja mora postati brži.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je u Evropskom parlamentu i tokom diplomatskih govora detaljnije razradila tehničke aspekte unutrašnjih reformi u dokumentu koji će predstaviti 30. septembra.

Unutrašnja reforma bi bila fokusirana na maksimalno korišćenje postojećih pravnih mehanizama ugovora koji omogućavaju prelazak sa veta na većinsko glasanje u Savetu EU tamo gde već postoji konsenzus članica.

Komesarka je među opcijama za unutrašnju reformu navela i smanjenje broja oblasti u kojima jedna država može da blokira celu EU, kao i mogućnost smanjenja i optimizacije samih institucija EU (poput broja komesara) kako sistem ne bi upao u blokadu sa 35+ članica.

Novi dokument nastoji da reši hronični problem briselske administracije – situacije u kojima jedna država članica koristi pravo veta da blokira kandidata zbog istorijskih, jezičkih ili graničnih sporova, kao što su primeri blokada na Balkanu.

Predlog je da se prelazni i tehnički koraci u pregovorima (otvaranje i zatvaranje klastera/poglavlja) prebace na glasanje kvalifikovanom većinom, dok bi se jednoglasnost (veto) zadržala samo za finalni korak – potpisivanje samog Ugovora o pristupanju.

Istovremeno se naglašava da nema prečica – napredak ostaje striktno zasnovan na individualnim zaslugama i ispunjavanju Kopenhagenskih kriterijuma, posebno u domenu vladavine prava.

Strogo poštovanje demokratskih standarda i osnovnih vrednosti ostaje stub procesa. Proširenje ostaje reverzibilan proces, ako kandidat nazaduje, gubi prethodno stečene rane integracione prednosti. Ti mehanizmi, kako je navedeno, omogućavaju EU da privremeno uskrati finansijska sredstva ili suspenduje određena prava novoj državi članici ukoliko nakon ulaska u EU dođe do nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava. (kraj) vem/dj