U delu o Srbiji navodi se i da su nezavisne organizacije izvestile da je pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju.

Navodi se da je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnice za zločine iz ratova u Jugoslaviji i da se vodi postupak za zločine u Srebrenici/Kravici 1995. godine, dok regionalna saradnja po pitanju ratnih zločina ostaje ograničena.

U izveštaju se u delu o Srbiji navodi da su, iako je zabranjena zakonom, neki predstavnici državnih službi primenjivali torturu i druge nehumane postupke, a da je Komitet Saveta Evrope za spečavanje torture ukazao da Vlada nije preduzela dovoljne mere da spreči policijsko zlostavljanje.

Uslovi u zatvoru su uglavnom bili adekvatni, ali je došlo do fizičkog zlostavljanja zatvorenika od strane policije i zatvorskog osoblja, a bilo je i izveštaja o tome da policija zbog toga nije kažnjena, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o slobodi izražavanja u Srbiji, navodi se da je ona predviđena Ustavom, ali da novinari doživljavaju napade i pretnje, da nedostaje transparentnost vlasništva u medijima i da je prevelika uloga države u medijskom sektoru ugrozila te slobode.

Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su česte pretnje, često su bili na meti napada i uskraćivanja usluga sa ciljem da njihove veb stranice skinu sa interneta.

Kako se navodi, bilo je nekoliko slučajeva u kojima vlast nije dozvoljavala javne proteste ili je izlagala građane pritiscima, prinudi ili pretnjama zbog njihovog učešća ili neučešća u javnim demonstracijama, a ističe se i da su se održavali protesti "Srbija protiv nasilja" zbog dva masovna ubistva.

"Vlada je generalno dozvoljavala da se ti protesti odvijaju bez velikih hapšenja i bez nasilja usmerenog prema demonstrantima, ali su javne ličnosti koje su podržavale i učestvovale u protestima bile na meti i pretnjama simpatizera vlasti i SNS", navodi se u izveštaju.

stiče se da su provladini mediji diskreditovali demonstrante i dodaje da se u medijskim izveštajima i na društvenim mrežama navodi da su zaposleni u javnim preduzećima primoravani da učestvuju na mitingu vlasti u Beogradu u maju.

Među najznačajnijim pitanjima iz oblasti ljudskih prava na Kosovu, Stejt department je izdvojio ozbiljne probleme sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenje slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje ili pretnje nasiljem protiv novinara, korupciju u vladi, rodno zasnovano nasilje i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje nasiljem usmerena na etničke manjine ili druge marginalizovane zajednice.

Izveštaj navodi da su etničke manjine imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama i da je povećan broj kosovskih Srba sa ovim dokumentima.

U izveštaju o Kosovu ukazuje se da je Vlada Srbije nastavila da radi na "nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci".

Pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu ostao je ograničen nakon ostavki svih predstavnika u lokalnim pravosudnim i policijskim sektorima, što je pogoršalo postojeće probleme, navodi se u delu izveštaja o Kosovu.

Nekoliko policajaca kosovskih Srba podnelo je ostavke u avgustu ubrzo nakon što su angažovani i raspoređeni na severu Kosova, navodeći kao razlog "pretnje i pritisak", prenosi Glas Amerike. (kraj) is/and/bdr