Dugo očekivani sporazum omogućiće da Srbija dobije devet jednoseda i tri dvoseda do 2029. godine, rekao je Erik Trapije, izvršni direktor kompanije Diso koja proizvodi Rafale.

Desetak višenamenskih borbenih aviona pomoći će Srbiji da modernizuje svoje vazduhoplovstvo i zameni stare borbene avione iz sovjetske ere, navodi France 24.

"Srećni smo što smo postali deo Rafal kluba. Zahvaljujemo predsedniku Francuske što je doneo ovu odluku i što nam je omogućio da kupimo novi Rafale“, citira France 24 izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konferencije za novinare sa Makornom i njegovu izjavu da je "ukupna vrednost ugovora 2,7 milijardi (evra)", i da će "12 novih aviona biti u vlasništvu Republike Srbije“.

Makron je, kao se navodi, rekao da sporazum ukazuje na "dugoročni savez između dve zemlje u okviru jačanja suvereniteta Evrope“ i pruža dalje strateške mogućnosti.

"To je otvaranje ka strateškoj promeni uprkos velikom pritisku... To je prava strateška hrabrost i prilika za Evropu“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Beogradu.

U izveštaju o Mkaronovoj poseti se navodi da je "Srbija dugo bila bliska Rusiji i Kini i godinama je kupovala oružje od obe zemlje, dok se oslanjala na diplomatsku podršku dve zemlje u sporu sa Kosovom".

Ističe se i da je dogovor o kupovini Rafala "samo jedan od nekoliko sporazuma potpisanih tokom Makronove posete".

Makron je doputovao u Beograd u četvrtak kasno popodne, gde ga je Vučić dočekao zagrljajem, uz crveni tepih i tradicionalni stroj počasne garde.

U izveštaju se navodi i ocena beogradskih analitičara da Vučić verovatno vidi sporazum o kupovini Rafaae kao ključan za obezbeđivanje podrške Francuske u budućnosti.

Predsednik "veruje da će kupovinom ovih Rafala, koji su izuzetno skup proizvod francuske vojske i industrije, kupiti naklonost predsednika Makrona i političku zaštitu“, rekao je za AFP analitičar Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

Francuski kanal podseća i da je su Evropska unija i Srbija u julu potpisale sporazum o razvoju snabdevanja litijumom koji se smatra ključnim u tranzicije Evrope ka zelenoj ekonomiji.

Navodi se i da je Beograd ovog leta "vratio dozvole za kontroverzni rudnik litijuma nakon što je poništio dozvole date rudarskom gigantu Rio Tinto" posle maasovnih demonstracija zbog zabrinutosti za životnu sredinu. (kraj) vip/mk