Solidarnost se pritom pretvara u prijateljstvo, pa su studenati iz Novog Pazara koji su došli za Uskrs na blokadu RTS u Beogradu, bili redari kako bi odmenili beogradske kolege koji slave hrišćanski praznik.

Studentkinja naglašava da postoji veliki rizik za ljude koji ustaju i bore se, imaju svoj glas, pogotovu u manjim preduzećima ili državnim firmama.

Studenti navode da ne mogu da utiču da RTS počne objektivno da izveštava i da nisu nadležni da to kontrolišu.

To treba da radi Regulatorno telo za elektronske medije, ali možemo da damo zamerke i pokažemo nezadovoljstvo, rekao je student.

Njegova koleginica je dodala da je u pitanju vid društvenog pritiska, ne samo studentskog, jer su tu bili i građani koji pokušavaju da skrenu pažnju institucijama da rade svoj posao.

Student je kazao da su u blokadi imali podršku ljudi iz RTS koji su tvrdili da bi i pored blokade program mogao da se realizuje ali u tim uslovima zaposleni nisu želeli da rade.

“To znači da studentski protest proizvodi oslobađanje institucija, medija, građana od sopstvenih okova u kojima su navikli da žive a pre svega oslobađanje od straha”, rekao je.

Studentkinja je kazala da su petomesečne blokade i protesti doveli i do oslobađanja duha, odnosno, da je taj duh u narodu bio uspavan decenijama.

Mi smo ga sada probudili, bar želim da verujem u to. Odrasli smo u porodicama gde se govorilo: ‘ne brini se ti oko politike, ima ko da se pita za tu politiku, to su mutna posla, nemoj, nemoj, nemoj’, ali politika je svuda oko nas, tiče se svih nas i kad smo krenuli da ukazujemo na probleme, počeli smo polako da se budimo ne samo mi veći čitav narod, rekla je ona i dodala da se “vraća se duh jedne uspavane Srbije koji pita ‘šta ćemo sad’”.

A za to “šta ćemo sad” mora narod da se pita, naglašava.

Prema mišljenju njenog kolege, ovo jesu jako zakasneli protesti koji je trebalo da se dese još 2015. godine nakon pada helikoptera.

Takve stvari su, ističe on, nedopustive, “a mi smo ih gutali, okretali glavu nakon užasne tragedije”.

Studentkinja priznaje da su umorni jer je teško pet meseci držati blokadu fakulteta 24 sata, ali kaže da imaju snage da nastave i izguraju do kraja koliko god to bude trajalo.

Studenti su naveli da to što su često izloženi pretnjama vladajuće partije i njenih simpatizera, od fizičkih i napada nožem do gaženja, brine njihove roditelje i bliske osobe, te da postoji i puno strepnje, pogotovu kod starijih generacija oko toga da li su to stvarno studenti, da li su strani plaćenici ili domaći izdajnici.

Ali, kaže studentkinja, sve to potire činjenica da su protesti mirni, što se nikada nije desilo u ovoj državi.

Kako su objasnili, zato “guraju” tu mirnu formu, apeluju da i građani ostanu mirni i pribrani zato što sila nije rešenje, niti ikada treba da bude pogotovu u ovakvoj situaciji.

Student navodi da je biciklistička tura studenata do Strazbura prošla kroz više država i gradova i da je to okupilo dijasporu u kojoj se do tada nije mnogo pričalo o studentskim protestima.

"Sada su se ljudi sami organizovali po gradovima, počeli da održavaju 16-minutni pomen, a studenti sa fakulteta u drugim državama traže da sa našim studentima drže onlajn tribine kako bi im približili razloge protesta", istakao je on. (kraj) vem/mč