Glavni zahtevi demonstranata 9. marta 1991. godine bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka.

Na zabranjeni miting na Trg republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu.

Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja". Oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, a lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.

Dok su se sa terase Narodnog pozorišta obraćali demostrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima i konjicom.

Demonstranti su pružali žestok otpor, zbog čega su počeli sukobi sa policijom. (kraj) vem/ivt/dj

Povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović.

Nešto kasnije policija je upotrebila vatreno oružje i ubila sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića.

Vlast je kasnije tokom dana izvela tenkove na beogradske ulice, uhapšen je lider SPO Vuk Drašković i zabranjen rad televizije Studio B i Radija B92.

Milošević je demonstarnte nazvao "snagama haosa i bezumlja".

Odgovor na silu stigao je sledećeg dana, jer su iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi krenuli studenti i tada su počeli višednevni protesti nazvani "plišana revolucija".

Posle nekoliko dana protesta usvojeni su zahtevi, smenjeno je rukovodstvo RTV Beograd, ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, B92 i Studio B nastavili su rad, a iz zatvora je pušten Vuk Drašković. (Kraj) vem/ivt