Postavlja se pitanje, ako je izborna autokratija rezultat izbornih prevarnih radnji i dugih manipulativnih i patoloških formata predizbora i samih izbora, da li se onda može govoriti o izbornoj autokratiji ili samo o autokratiji koja je "legitimisana" prevarom birača, nasiljem nad biračima, ucenama birača i drugim patologijama.

Radi se, kako navodi Mihailović, o nelegalnom i nelegitimnom uspostavljanju autokratije - bez obzira da li je reč o nekim "blažim" formatima autokratije ili o samoj diktaturi.

Švedski institut V-Dem (Varieties of Democracy) sumira u svom projektu istraživanja varijeteta demokratije (i autokratije) "najveći globalni skup podataka o demokratiji". O tom dugogodišnjem projektu, piše Demostat, dovoljno svedoče dve činjenice: V-Dem prikuplja, meri i analizira više od 600 različitih atributa demokratije, a na tom poslu radi preko 4.200 naučnika i stručnjaka iz mnogih zemalja.

U tom istraživanju, države su u 2025. godini, razvrstane u pet kategorija: liberalna demokratija, izborna demokratija, ni demokratija ni autokratija, izborna autokratija i puna autokratija – to su države u kojima nema ni formalnih izbora, nema slobode, nema ni osnovnih prava.

Istraživači V-Dema zaključuju da se demokratija u svetu prošle godine vratila na nivo iz 1978. godine a da je za građane Zapadne Evrope i Severne Amerike, u 2025. godini na nižem nivou nego u prethodnih 50 godina, najviše zbog kontinuirane autokratizacije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Autori Izveštaja V-Dem instituta tvrde da su na kraju 2025. godine u svetu bile 92 autokratije i 87 demokratija, a još je porazniji nalaz da 41 posto stanovnika planete živi u državama u kojima je na delu proces autokratizacije. Među tim državama u kojima opada demokratija, a raste autokratija, našle su se i Hrvatska, Italija, Slovačka, Slovenija i Velika Britanija.

Izveštaj V-Dem instituta za prošlu godinu objavljen je ove 2026. godine i prema tom izveštaju Srbija se našla u donjoj polovini država na listi koja rangira zemlje prema stepenu autoritarnosti i demokratičnosti 179 država. Stanje demokratije u Srbije gore je od 111 država, dok je Srbija bolja od 67 država.

Ističe se i da je većina naroda i onaj njegov deo koji se imenuje kao javno mnjenje, nezadovoljna "radom institucija", taj "rad" se ocenjuje kao nelegitiman, a često i kao nelegalan.

Autoritarna vlast svoju moć u znatnoj meri zasniva na ugradnji i svojevoljnom uređenju rascepa između institucionalnih normi i institucionalne prakse čime se faktički uzurpiraju institucije u celini. Uzurpacija institucija omogućava trgovinu, prodaju ili trampu "institucionalnih usluga" za "političke usluge", navodi Demostat.

Uzurpacija institucija i trgovina uzurpiranim "institucionalnim uslugama" omogućava kartelu na vlasti maksimalizaciju moći koja poprima dimenzije svekolikosti. Svemoć koja se zasniva na institucionalnoj patologiji predstavlja se kao "meka moć" i to je njena (fiktivna) prednost spram moći nasilja kao temelja osvajanja i održavanja kartela na vlasti.

Naglašeno je i da su iznuda glasova, kupovina glasova, ucena glasača, lažni glasači i drugi formati izborne patologije uzrokovali potpunu difamaciju izbora 29. marta, te da se može reći da izbori u tih 10 opština niti imaju pobednika, poraženih, kao da izbora nije ni bilo.

Ocenjeno je da aktuelni "kartel" na vlasti u Srbiji, pogotovu u poslednjoj deceniji, ima četiri glavna izvora postojeće moći i brzog trka ka osvajanju svemoć i sve znatnijeg udaljavanja od aktuelnih normativa i približavanja ekstremnim formatima autokratije, a među kojima je uzurpacija institucija i trgovina institucionalnim uslugama.

Tu su i monopol nad upotrebom i zloupotrebom sile i nasilja oličenih u oficijelnoj policiji i kupljenim kriminalcima i ratobornim stranačkim aktivistima, potčinjavanje sva tri oblika vlasti i koncentracija vlasti u rukama Vođe naroda i vrha kartel-piramide.

Naveden je i monopol nad većinom informativnih medija čija se osnovna funkcija ogleda u kreiranju "paralelne stvarnosti" koja odgovara željama i potrebama kartela na vlasti. (kraj) vip/mv/mk