BEOGRAD -
Proširenje skladišta gasa u Banatskom Dvoru kasni već godinama, a prema oceni profesora FEFA fakulteta Gorana Radosavljevića, politički lideri i rukovodstvo Srbijagasa namerno nisu razvijali i realizovali taj projekat, niti su radili na diversifikaciji izvora snabdevanja, objavio je danas Demostat.
"Zbog te zavisnosti, neko u vrhu Javnog preduzeća Srbijagas prima jako dobru platu, neki ljudi iz ministarstava već 15 godina za velike pare sede u nekim odborima… Zašto bi oni radili na diversifikaciji izvora energenta u Srbiji ili na sigurnosti koja se dobija izgradnjom skladišta? Niko od njih nije ni pokušavao da nešto promeni iako su nam nuđeni i drugi aranžmani", naveo je Radosavljević.
U prilog tome, kako je navedeno, govori i jedan od memoranduma potpisanih sa Sjedinjenim Američkim Državama 2024. godine. Taj akt o energetskoj bezbednosti i diversifikaciji izvora snabdevanja energentima, na čemu insistira i Evropska unija (EU) u procesu pridruživanja, potpisali su ministar inostranih poslova Marko Đurić i Marko Rubio, državni sekretar u administraciji predsednika Donalda Trampa.
Ali, srpska strana je stavove iz tog memoranduma prihvatila vrlo mlako, navodi Demostat, ukazujući da dve godine nakon potpisivanja tog dokumenta, Dušan Bajatović tvrdi da sa Amerikancima nema komercijalnih ugovora u toj oblasti iako su se javljale neke zainteresovane kompanije.
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina. Povremeno, najavljuje se da će država uložiti i u izgradnju novih skladišta za gas kako bi obezbedila sigurnost potrošača, ali u tom pravcu još nije bilo konkretnih poteza.
Srbija godišnje troši, inače, oko tri milijarde kubnih metara uvoznog gasa, od čega oko 2,2 milijarde potiču iz Rusije, a oko 0,8 milijardi iz Azerbejdžana, uz najavu da bi količine iz te zemlje mogle da se uvećaju, naročito ako se realizuje i zajednička investicija u izgradnju gasne elektrane kod Niša. To bi trebalo da snabdevanje učini sigurnijim, s obzirom na to da EU traži potpuno isključenje ruskog gasa sa svog tržišta preteći da time ugrozi i transport tog energenta preko zemalja članica u države Zapadnog Balkana, što bi ozbiljno ugrozilo potrošače u Srbiji.
Jedan od garanta minimalne stabilnosti u snabdevanju gasom, je njegovo skladištenje, ali je problem nedovoljan kapacitet u Banatskom Dvoru, skladištu koje je izgrađeno je 2011. godine sa ruskim Gazpromom, čiji je udeo većinski - 51 odsto, podseća Demostat.
Evropske zemlje su zbog rata u Ukrajini, kao vid političkog pritiska, odustale od ruskog gasa, pa Gazprom, koji poseduje brojna skladišta u Evropi, ni ranije nije imao veliki interes da gradi još jedno u Banatu, a sada je potpuno izgubio razlog za tu investiciju na mreži gasovoda koji gotovo da ne rade.
Prema procenama, optimalne državne rezerve tog energenta trebalo bi da se kreću oko trećine uobičajene godišnje potrošnje. U slučaju Srbije to je oko milion kubika, daleko iznad kapaciteta Banatskog Dvora. Tu količinu ne obezbeđuje ni zakup skladišnog prostora u Mađarskoj, gde se čuva oko 500 miliona kubika gasa po ugovoru između Srbijagasa i MVM Ceenergy. Cena zakupa nije poznata.
O proširenju Banatskog dvora prvi razgovori počeli su još 2015. godine u Moskvi između dva generalna direktora - Alekseja Milera u Gazpromu i Dušana Bajatovića u Srbijagasu, a prisustvovao im je i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić. Od tada su u više navrata potpisivani razni sporazumi i memorandumi o razumevanju, uključujući i akt iz 2019. sačinjen u vreme posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji. Ipak, prvi radovi krenuli su tek šest godina kasnije, 2. aprila 2025. uz tvrdnju da će biti završeni do kraja ove godine.
Već je, međutim, najavljeno da će otvaranje kasniti, i to kao posledica sankcija koje su EU i SAD uvele Rusiji.
Bajatović je tvrdio da je sav novac, oko 145 miliona evra, obezbedio Srbijagas uz pomoć Vlade Srbije, pa stoga nije dovoljno jasno zbog čeg postoji zastoj u radovima, naveo je Demostat, ukazujući i da to otvara i pitanje zašto Srbija nije sama krenula u tu investiciju, odnosno zašto joj je potreban ruski partneri sa tako velikim udelom koji pritom uopšte nije zainteresovan za taj projekat. (kraj) vem/mk
.jpg "U slavu Mije Aleksića")
