Prema njenim rečima, pojava novih aktera podstakla je nevladine organizacije da preispitaju način rada, naročito prisustvo u lokalnim sredinama i neposrednu komunikaciju sa građanima.

Džulović je ukazala na razlike u načinu organizovanja: nevladine organizacije opterećene su administrativnim procedurama i obavezama prema donatorima, dok neformalni pokreti mogu brže da deluju i neposrednije komuniciraju sa građanima.

Ona je ocenila da su civilni sektor, političke partije i državna administracija potcenili značaj lokalnih sredina, upozorivši da nedostatak prilika za mlade doprinosi iseljavanju i pražnjenju regiona.

U okviru projekta EU Resurs centar za civilno društvo, BOŠ je uspostavio je regionalne centre u Novom Sadu, Nišu i Užicu, kako bi podrška organizacijama i građanima bila dostupnija u različitim delovima Srbije. Džulović je navela da je projekat tokom prethodne tri i po godine podržao oko 250 udruženja i neformalnih grupa, dok su potrebe za podrškom bile četiri puta veće.

Govoreći o odnosu civilnog društva i studentskog pokreta, rekla je da podrška postoji u različitim oblicima, od doniranja hrane i prostora do pravne pomoći, ali da je saradnja vidljivija u većim gradovima nego u manjim sredinama.

Džulović smatra da će za dugoročnije poverenje biti važno da se razjasni u kojoj meri novi i tradicionalni akteri dele iste vrednosti. Kao pozitivan primer navela je odluku studentskog pokreta da primeni decentralizovan pristup i kampanju od vrata do vrata.

Ona je upozorila da organizacije civilnog društva sve teže utiču na odluke državnih organa, čak i kada učestvuju u javnim raspravama i radnim grupama.

"Ponekad imam utisak da država poziva organizacije civilnog društva na simulaciju dijaloga samo da bi ubeležila njihovo prisustvo i imala izgovor kako je proces bio otvoren i transparentan", rekla je Džulović, ističući da je stvarni uticaj na odluke merilo uspešnosti dijaloga.

Dodala je da organizacije sve više vremena troše na dokumentovanje napada i pritisaka i na odbranu od optužbi da su "strani plaćenici" i "domaći izdajnici", umesto na rad sa građanima.

Kao primer uspešnog delovanja navela je lokalne kampanje javnog zagovaranja u Beogradu, Nišu, Požarevcu i Užicu, koje su dovele do promena pojedinih lokalnih politika.

Džulović je ocenila da će posle izbora najveći izazov biti očuvanje građanskog angažmana tokom celog mandata, a ne samo u predizbornom periodu, kako bi građani i dalje mogli da ostvaruju svoja prava i utiču na odluke. (kraj) elh/mk