"Ova borba će trajati sve dok Karabah ne bude oslobođen od okupacije", poručio je juče turski predsednik Redžep Taip Erdoan u Konji, javljaju mediji.

"Ponašanje Turske nije dostojno jedne države članice NATO i smatramo da su takve akcije potpuno neprihvatljive. U ovom slučaju, crvena linija je već pređena", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron posle prvog dana samita EU u Briselu.

Makron je dodao da je više od 300 sirijskih islamističkih militanata izvedeno iz zone Alepa i raspoređeno u zoni konflikta Nagorno-Karabaha preko turskog Gazijantepa, da bi "učestvovali u neprijateljskim akcijama" na strani Azerbejdžana.

"Ovo je potvrđena činjenica, ti ljudi su identifikovani i praćeni i svi su povezani sa terorističkom organizacijom Islamskom državom", izjavio je Makron, koji je potvrdu za to dobio u razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. 

Uz Tursku, još je Pakistan javno na strani Azerbejdžana, a podrška je stigla i od  Šafika Džaferovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, inače uticajnog člana SDA Bakira Izetbegovića.

Otvorenu podršku Jermenima uputio je Kipar, koji je više od četiri decenije u zamrznutom konfliktu sa Turskom.

Oružje koje je proizvedeno u Srbiji ponovo se koristi u ovim sukobima, saopštio je BIRN, precizirajući da su jermenske snage ispalile rakete čiji su proizvođači srpske firme Krušik i EDePro, s tim što je isti tip raketa od Krušika kupila firma Vektura Trans, koja je povezana sa srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem.

Obe države su proglasile ratno stanje i uzajamno se optužuju za početak krvoprolića. Azerbejdžan insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike koja je 1988. godine kao autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžana. (kraj) dpv