Izvori upoznati sa sastankom održanim 4. avgusta, za koji se navodi da je trajao skoro dva sata, kažu da je razgovor "skoro isključivo" vođen o totalitarizmu širom sveta i tekućim pretnjama američkoj demokratiji, prenosi "Biznis insajder" pisanje "Vašington posta".

Sa Bajdenom su razgovarali profesor istorije sa Univerziteta Prinston Šon Vilenc, istoričarka sa Univerziteta Virdžinija Alida Blek, novinarka En Eplbaum i predsednički istoričar Majkl Bešlos, kao i pisci predsedničkih govora.

Naučnici su trenutno stanje u svetu uporedili sa erom koja je prethodila američkom građanskom ratu, kao i periodom pre Drugog svetskog rata kada su se pojavili fašistički pokreti, posebno ističući izbor Abrahama Linkolna 1860. godine i izbor predsednika Frenklina Ruzvelta 1940. godine.

Neki učesnici su, inače, javno govorili o pretnjama demokratiji. Eplbaum je 2020. Objavio knjigu pod nazivom "Sumrak demokratije: zavodljivi mamac autoritarizma", gde analizira međuzavisnost porasta desničarskog populizma i pada demokratije.

Ovaj sastanak je u skladu sa Bajdenovom praksom da od spoljnih stručnjaka traži smernice o pitanjima unutrašnje i spoljne politike. Tako je u maju ove godine razgovarao sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom o inflaciji i takozvanim srednjim mandatima, a tokom januara, kada su SAD očekivale rusku invaziju na Ukrajinu, zatražio je mišljenje grupe spoljnopolitičkih eksperata.

Time je nastavljena tradicija savetovanja sa istoričarima, radi stvaranja šireg konteksta događaja, koje počinje sa predsednikom Ronaldom Reganom, a koju je prekinuo bivši predsednik Donald Tramp. (kraj) vbr/dep/dpv