AfD je, naime, već privukla potencijalne birače ekstremne desnice i sada može da se posveti velikom rezervoaru simpatizera desničarskih stavova koji uglavnom ne izlaze na izbore, navodi agnecija DPA.

Autori navode da je anketa oko 3.500 odraslih u istočnim pokrajinama ukazala na značajan stepen odobravanja duboko uvreženih desničarskih stavova.

Na primer, 26,3 odsto ispitanika se potpuno slaže sa tvrdnjom da je Nemačkoj potrebna snažna partija nacionalne zajednice, a 14 odsto da je zemlji potreban lider čvrste ruke.

Ocenu da stranci dolaze samo da iskoriste sistem socijalne pomoći Nemačke u potpunosti podržava 41,3 odsto ispitanika, a 36,6 odsto da u Nemačkoj ima previše stranaca.

Deo ispitanika je pomenute tvrdnje podržao samo delimično, što autori opisuju kao "latentno odobravanje." 

Potpuno zatvoren desničarsko-ekstremistički pogled na svet autori su prepoznali kod 7,1 odsto ispitanika. To je nešto manje nego u prethodnim izdanjima studije: 2002-10. i 2012-20. vrednost je bila osam, odnosno 9,7 odsto.

To je svejedno "veoma velik udeo koji demokratiji predstavlja izazov koji ona ne treba da potceni," navodi se u studiji.

Podrška ideji demokratije i ustavnog poretka je u suštini snažna, ali uz visok stupanj nezadovoljstva demokratijom u svakodnevnom životu i otuđenja od nje.

Da "obični" ljudi nemaju uticaja na ono što vlada radi reklo je 77,4 odsto anketiranih, dok se 64,6 odsto slaže da je bavljenje običnog čoveka politikom besmisleno.

AfD je u nedavnim anketama popularnosti rame uz rame sa socijaldemokratama kancelara Olafa Šolca (Scholz), dok demohrišćanski blok desnog centra ubedljivo vodi. (kraj) dep/dj