Kako prenosi agencija DPA; saveznici neodlučno realizuju projekte poput zajedničkog planiranja naoružanja i nabavke, a slično je povećavanjem potrošnje na odbranu prema smernicama NATO, navode autori studije objavljene u sredu.

"Evropska odbrana je trenutno zaglavljena između statusa quo ante (prethodnog stanja) i nužne transformacije," navodi izveštaj.

"Evropljani moraju prestati da se kolebaju i umesto toga se moraju obavezati na transformaciju saradnje. U suprotnom, ugroziće sopstvenu sposobnost odbrane, neće moći dugoročno da podrže Ukrajinu i rizikovaće odlazak na margine NATO."

Evropski saveznici su obećali vojne izdatke od oko 400 milijardi evra do 2028. To je u proseku 1,8 odsto kombinovanog bruto domaćeg proizvoda, dakle nadalje ispod dogovorenih dva procenta.

Sve to nagoveštava da pojedine članice ne ispunjavaju ciljeve, upozoravaju autori. Oni obim posla ilustruju brojem teških tenkova: U grupi odabranih članica NATO i Evropske unije, broj tenkova je od 1992. do 2021. pao sa 16.851 na 3.383, odnosno za oko 80 odsto.

Isto za poređenje, SAD su od 1999. do 2021. vojne rashode povećale za 65,7 odsto, Rusija za 292, a Kina za 592 odsto. U EU, to je stalo na 19,7 odsto.

Autori su istakli pet preporuka vladama u EU, uključujući jačanje zajedničke nabavke i usklađivanje planiranja. Prema poslednjim dostupnim podacima, iz pretprošle godine, zajednički vojni izdaci su pokrili 18 odsto ukupne sume.

Dalje, to su nabavka teškog naoružanja poput tenkova i topova, jeftinih dronova i moderna komunikacija. (kraj) dep/dj