Italijani se pod vođstvom Mancinija bore za drugu titulu šampiona Evrope, prvu su osvojili 1968. kao domaćini, a u finalu igrali 2000. i 2012. godine, oba puta bili su poraženi. 

Englezi prvi put za 55 godina igraju u finalu, s obzirom da su prethodno 1966. godine bili u finalu svetskog prvenstva i trijumfovali. 

Englezi će imati publiku kao "igrača više" s ozbirom na to da je britanska vlada uoči polufinalnih utakmica Španija - Italija i Engleska - Danska zabranila masovan dolazak stranaca zbog pandemije korona virusa, a tada je objavljeno i da samo 1.000 navijača gostujućeg tima, a to je Italija, može da prisustvuje finalu. 

Govoreći o finalu Manciji je izjavio da "još ništa nismo osvojili, moraćemo da pobedimo da bismo smatrali da smo postigli uspeh", da će "Englezi imati čitav stadion uz sebe, moraćemo da ih pritisnemo" i da će selekcija morati da igra "koncentrisano i sa radošću".

"Bezbrižnost i malo ludila doveli su nas ovako daleko i trebaće nam malo i danas, ako želimo da osvojimo ovaj šampionat", rekao je kapiten italijanske reprezentacije Đorđo Kjelini.Šta god da se desi, sada je sve u bojama medalje, malo je ovakvih prilika i "zato moramo sebi dati najbolje šanse za pobedu", izjavio je za sajt uefa.com menadžer Engleske Garet Sautgejt. Dodao je da će ostati nezadovoljni "ako svane ponedeljak i ne osvojimo šampionat".

Napadač Heri Kejn ističe da su turnir započeli u nameri da ga osvoje "i sada imamo tu priliku". Videti navijače na ulici onakve kakvi su bili (posle pobede nad Danskom i plasmana u finale) i "doživeti prijem kakav smo imali kada smo izašli iz hotela, kao i (kad smo) napustili Park svetog Đorđa - to samo pokazuje koliko je to veliki događaj". (kraj) dep