"Osnovna pravila koja uređuju oglašavanje govore upravo o tom aspektu lakovernosti kod dece i njihovom nedovoljnom uzrastu da shvate prirodu marketinške komunikacije. Ono što je karakteristično jeste da se u svim zemljama prave takva pravila koja uvažavaju njihovu posebnost", rekao je Stojković.

On se pozvao na primer domaćeg Zakona o oglašavanju, koji razvrstava decu na kategoriju ispod i iznad 12 godina.

"Dakle, uzima se u obzir koliko je neko zreo da shvati oglasnu poruku, da odvoji svet mašte od onoga što je stvarno", objasnio je Stojković.

Prema njegovim rečima, u institucionalne mehanizme, osim Zakona, spadaju i inspekciji nadzor i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kada se radi o reklamama na televiziji.

Postoje dva segmenta u kojima regulatorna tela rade, precizirao je Stojković i dodao da je jedan zaštita dece od oglasne poruke, a drugi sprečavanje zloupotrebe dece u marketinškoj komunikaciji.

Kako je naglasio, "sa druge strane, imate samoregulativne mehanizme, između ostalog i Nacionalnu asocijaciju za standarde u oglašavanju (NAESO).

Asocijacija pokušava da skrene pažnju na najproblematičnije vidove "komuniciranja deci", kako bi se iskristalisala pravila ponašanja koja bi treblo svi u industriji da poštuju, poručio je Stojković.

Komisija NAESO radi po pritužbama koje mogu da dođu od građana, industrije i bilo koga drugog kada smatraju da neka kampanja ili reklama nije usklađena sa Kodeksom marketinške komunikacije.

"Prethodno se radi savetovanje, gde dajemo mišljenje kada nam se obrate članice ili neko drugi ko nije članica, ali želi da zna da li je njegova reklamna poruka u skladu sa kodeksom", zaključio je Stojković. (kraj) zvs/kt/dj