BEOGRAD -
Mladi su tokom pandemije često bili optuživani zbog organizovanja žurki, a potom i novih talasa i pikova zaraze, izjavio je FoNetu istraživač Lazar Simić, ali je ukazao da su ostale grupe stanovništva, pa i ljudi na vlasti ili oni koji pretenduju da budu na vlasti, bili mnogo bahatiji od mladih.
Mediji su svakodnevno slali poruke da su mladi krivi za porast broja obolelih, zbog čega se omladina osećala loše, rekao je Simić, ali je primetio da je, primera radi, u gradskom prevozu moglo da se vidi da koliko mladi nisu nosili maske, toliko ih nisu nosili ni ostali građani.
On je predočio da je ejdžizam u Srbiji veliki problem i objasnio da taj pojam podrazumeva situaciju kada se nekome ne uvažava mišljenje ili se diskriminiše zbog broja godina, bilo što je "previše" mlad ili "suviše star".
Simić je napomenuo da se diskriminacija mladih naročito vidi kada je u pitanju njihovo učešće u politici, ali ne "onoj politici koju ljudi gledaju na televiziji, gde se političari pljuju, napadaju, pričaju ko je više ukrao i ko je šta ukrao, nego generalno o različitim nivoima političkog učešća”.
Sličan stav zastupa i novinar i aktivista Ivan Bjelić, koji tvrdi da su “nam puna usta mladih”, ali da je politička participacija mladih neznatna.
Kako je ocenio, samo u određenim političkim partijama primetno je angažovanje mladih, ali je ipak vidljiva tendencija rasta zastupljenosti mladih u politici, što bi uskoro moglo da dovede do ravnoteže.
Bjelić ističe da se nije do sada suočavao sa diskriminacijom kao mladi novinar i opisuje da su ga u svim redakcijama sačekali gostoprimljivo i da se u razgovoru sa kolegama koji imaju i po 60 godina osećao kao da priča sa vršnjacima.
Na primeru nekolicine svojih prijatelja koji su imali neprijatno iskustvo pri zapošljavanju, ilustrovao je, ipak, situaciju sa kojom se mladi susreću kada se prvi put nadju u radnom okruženju.
“Bilo je nekoliko prijatelja koji su želeli da pronađu posao u nekim preduzećima nakon završenih studija, a koji su bili tretirani kao ‘mali od palube’, ali to su neki procesi, kako oni kažu, kroz koje svi moraju da prođu da bi se negde pozicionirali”, uveren je Bjelić.
On, medjutim, smatra da to ne treba da bude tako i da ne sme da dolazi do situacija “idi mi po burek”, jer je jasno definisano čime se ljudi bave kada dolaze na posao.
I programska menadžerka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Milica Borjanić navodi da se mladi najčešće suočavaju sa diskriminacijom upravo prilikom prvog zaposlenja ili razgovora za posao.
Prema njenom objašnjenju, “mladi su često suočeni sa tim da im se govori da nemaju dovoljno iskustva, da se traži ta njihova mladost i poletnost, ali da im se isto tako zamera što nemaju prethodno iskustvo”.
Borjanić, istovremeno, podseća da je sada u procesu donošenje Zakona o radnim praksama i da Srbija trenutno nema zakonodavni okvir, niti strateški plan kako da se mladi integrišu u sistem i kako da im se obezbedi prvo radno iskustvo.
Ona se osvrnula na situaciju u kojoj se mladi nalaze kada je u pitanju pandemija i podsetila da su na početku svi govorili da mladi nisu ugrožena kategorija i da moraju brinuti o starijem stanovništvu.
Kada je počela vakcinacija, onda su odjednom krenule poruke da sve zavisi od mladih i da nećemo steći kolektivni imunitet ukoliko se oni ne vakcinišu, što je stvorilo okruženje nepoverenja, naglasila je Borjanić.
Članica Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije Elizabeta Jagica dodaje da i srednjoškolci doživljavaju pritisak, jer se od njih traži zrelost, ali se ne uvažava njihovo mišljenje.
Kako je protumačila, njima se pripisuje da nisu još dovoljno knjiga pročitali da bi mogli nešto pametno da kažu.
“Bilo bi nam veoma drago kada bi se i naš glas negde čuo, jer nemamo dovoljno prilika da utičemo i učestvujemo u procesu donošenja odluka”, ukazala je Jagica, koja misli da se mladima ograničava razvoj ideala.
“Svima je kao ideja da mladi treba da idu napred, ali u nekim trenucima se naše ambicije ograničavaju kroz neke rečenice za koje ljudi nisu ni svesni da su izgovorili”, zaključila je Jagica. (kraj) zvs/kt/dj
Ovu specijalizovanu produkciju Novinske agencije FoNet podržava Švedska, u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".
