"U jednoj od emisija imali smo gosta iz opozicije, koji je rekao: 'Kada mi dođemo, vi ćete dobiti podršku'. To je stvarno strašno, ali je primer kako se ovde doživljavaju mediji“, ukazala je ona u serijalu razgovora Presstup.

Zbog toga, ističe Bjeletić, mediji u svom svakodnevnom radu moraju da se odupru svim političkim pritiscima, ali i da edukuju okruženje šta je profesionalizam i da za medije nema drugog interesa osim javnog.

Ona je vreme tokom vanrednog stanja osećala kao "neki lični poraz“, jer ljudima nisu mogli da saopšte ono što im je tada bilo najbitnije.

"Svi izvori informisanja bili su vrlo kontrolisani i mnogo se manipulisalo sa svim što se u Nišu dešava“, predočila je Bjeletić.

Prema njenoj oceni, time su mediji poraženi, jer "niko od nas zapravo nije nije radio svoj posao“, ali je krivica i odgovornost na vlasti.

Bjeletić smatra da lokalni mediji u odnosu na beogradske imaju više finansijskih izazova, jer su skoro potpuno lišeni prihoda od oglašivača, pa stoga moraju da budu kreativniji kako bi opstali.

Takođe, imajući u vidu da rade u manjim sredinama i da se bave korupcijom i drugim temama na lokalnom nivou, novinari tih medija više su izloženi direktnim opasnostima.

Kada su u pitanju Južne vesti, ona napominje da slučaj sa poreskom inspekcijom, koja je mesecima kontrolisala poslovanje te medijske kuće, još nije završen i da je sudski proces u toku.

Iako kaže da u poslednje vreme nemaju takve pritiske, Bjeletić ukazuje da i dalje ima uvreda namenjenih novinarima koji postave pitanja koja se lokalnim moćnicima i funkcionerima ne dopadaju, kao i pokušaja da im se obori sajt.

Ono čemu smo stalno izloženi jesu napadi botova. Živimo u gradu sa nešto više od 200 hiljada stanovnika, a reakcije na neke vesti mere nam se u milionima, zaključula je Bjeletić. (kraj) zvs/ts