Zahvaljući tome, kako je naglasila u serijalu razgovora Stigma, mlade žene su postale svesnije toga šta sve jeste seksualno nasilje, jer to nije samo fizičko nasilje, već bilo kakav oblik nasilja i sve ono što se radi bez pristanka osobe.

To su situacije koje su često relativizovane u našem društvu, tako da je sada važno da iskoristimo to što su mlade žene hrabrije, izlaze i pričaju o svojim iskustvima, kako bismo im ponudili adekvatnu zaštitu i radili na prevenciji ovakvih diskriminatornih ponašanja, poručila je Pejić.

Ona je, pozivajući se na Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih koji je KOMS objavio na Međunarodni dan mladih 12. avgusta, rekla da se mlade žene uzrasta od 25. do 29. godine mnogo teže zapošljavaju u odnosu na mlade muškarce istog uzrasta.

Prema njenim rečima, poslodavci često imaju diskriminatorne politike za mlade žene koje su u reproduktivnom dobu i ne nude im jednake prilike kao mladim muškarcima.

Osim toga, stavovi mladih žena i muškaraca primetno se razlikuju, naročito kada je reč o diskriminaciji sa kojom se žene suočavaju na poslu, prilikom bavljenja politikom i u drugim oblastima, ukazala je Pejić.

Kako je objasnila, “mlade žene su u većoj meri svesnije tih diskriminatornih ponašanja i predrasuda u odnosu na mlade muškarce”.

Ona je predočila i da postoji razlika u procentima mladih žena i muškaraca kada se govori o tome da li nasilje može biti opravdano i da li u slučajevima silovanja postoji krivica žene.

Da bi se popravila situacija u domenu ravnopravnosti popravila, Pejić smatra da je potrebno raditi i sa mladim ženama, ali i mladim muškarcima, ulagati u obuke i treninge jačanja kapaciteta, u saradnji sa ženskim omladinskim organizacijama. (kraj) zvs/kt