Kroz istraživanja sa terena videli smo da je bezbednost mladih žena poprilično ugrožena i da se one često ne osećaju dovoljno sigurno, ukazala je Pejić i podsetila na brojne afere i u obrazovnim institucijama.

Sa druge strane, seksualno nasilje je u porastu, a medijska scena je često mizogena, predočila je ona i apostrofirala neobjektivno izveštavanje koje ugrožava privatnost.

Mediji jesu važni, jer prenose poruku i informišu širu zajednicu, ali često na pogrešan način i nesenzibilisano izveštavaju o temama kao što je seksualno nasilje, naglasila je Pejić.

Prema njenom viđenju, u zavisnosti od teme, postoje različiti stepeni razvoja javnih politika i kapaciteta institucija da ih sprovedu.

Jedan od primera je i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ilustrovala je Pejić, napominjući da nije dovoljno doneti zakon, već i postarati se da on bude primenjen.

Kako je primetila, u ovom trenutku nedostaju podzakonski akti kojima bi se taj Zakon primenio na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Grujić smatra da u javnom prostoru nema dovoljno podrške ili još nije doneta određena normativa koja bi omogućila primenu politika.

Ona se osvrnula na nedavnu konferenciju koju je u Briselu organizovano Evropski institut za rodnu ravnopravnost, čiji je cilj bio da pitanja rodne ravnopravnosti stavi u fokus.

Pejić je na konferenciji nastojala da predstavi interese i položaje mladih žena i muškaraca, kao i poteškoće sa kojima se u Srbiji mlade žene suočavaju.

"Istakli smo neophodnost njihove veće uključenosti u različite teme i razgovarali o tome na koji način omladinske organizacije mogu da se u većoj meri uključe u borbu za ravnopravnije društvo", kazala je ona.

Prema njenom stavu, dobro je što postoji indeks rodne ravnopravnosti koji u državama članicama Evropske unije meri napredak po pitanjima rodne ravnopravnosti.

Budući da je Srbija u procesu evropskih integracija, i ona ga već neko vreme sprovodi, pa se u izvesnim aspektima može videti poboljšanje po pitanju participacije žena, istakla je Pejić.

Kako je ocenila, mnogo toga zavisi i od kvota koje su bile usvojene da bi se politička participacija žena sprovela, ali u nekim oblastima zaista imamo manji napredak u odnosu na države članice EU.

Pomenula je primer ekonomskog odlučivanja, ukazujući da je mnogo manje žena u upravnim odborima velikih kompanija nego što je to slučaj u Evropi, mada ni evropski prosek nije mnogo veliki. (kraj) zvs/kt/dj