Ipak, statistika zna i da zavara, primetila je Radoičić Nedeljković i dodala da nacionalna statistika prikazuje približan broj maloletnih i punoletnih žrtava trgovine ljudima, ali tvrdi da to uopšte nije tačno.

Kako je objasnila, statistika govori samo o broju žrtava koje su identifikovane kao žrtve, odnosno o broju osoba koje su u trenutku kada se vodio postupak za identifikaciju imale određeni broj godina, što ne govori puno o tome koliko su one zapravo imale godina kada su "ušle u eksploataciju".

Devojčice najčešće postaju žrtve trgovine ljudima u uzrastu od 13 do 16 godina, precizirala je ona i predočila da nije redak slučaj da su i ranije trpele neki oblik nasilja u primarnim porodicama i da su svedočile nasilju, pa da se to kasnije odrazilo na njihove izbore i dalji način života.

Prema rečima Radoičić Nedeljković, u slučajevima trgovine ljudima najčešće izostaje sistemska podrška žrtvama, jer za njih u domenu socijalne zaštite postoji veoma mali broj specijalizovanih ponuda.

Zato žrtve trgovine ljudima najčešće dobijaju pomoć koju bi dobila i bilo koja druga osoba koja je u stanju socijalne potrebe, obrazložila je Radoičić Nedeljković.

Kako je naglasila, proces oporavka žrtve je vrlo individualan, ali je zajedničko to da im je potrebno vreme i mesto na kojem će se osećati sigurno, prihvaćeno, kao i da im se veruje.

Celu situaciju dodatno otežava to što sudski postupci traju veoma dugo, ocenila je Radoičić Nedeljković i konstatovala da žrtve trgovine ljudima psihološki ne mogu da ostave iza sebe to iskustvo i nastave da grade život sve dok postoji potreba za njihovim učešćem u sudskim postupcima.

Uprkos tome, nije sve tako crno i postoje načini da se žrtve trgovine ljudima oporave, istakla je Radoičić Nedeljković i zaključila da su one veoma važan deo društva i da je njihov oporavak i društveni interes. (kraj) zvs/kt/dj