Sloboda izražavanja, kao jedno od najvažnijih ljudskih prava, ipak ima svoja ograničenja, rekla je Sonja Tošković i navela da se kroz praksu i različita istraživanja, izveštaje Evropske komisije i tela UN pokazalo da postoji govor mržnje koji je prisutan u onlajn sferi kada je u pitanju izveštavanje o različitim društvenim grupama.

"Kada smo pratili izveštavanje poslednjih godinu dana - to je bilo pre svega senzacionalistički, dolazilo je do sekundarne viktimizacije žrtava gde su se odavali vrlo lični podaci, koji nisu smeli da se nalaze u medijima", kazala je Sonja Tošković u serijalu razgovora Stigma.

Kako je objasnila, priručnik je baziran na nekoliko celina, prvi deo se odnosi na međunarodni i nacionalni pravni okvir, kao i na pravne mehanizme zaštite - dakle, koji su to instrumenti koji mogu da se koriste ukoliko dođe do diskriminativnog izveštavanja ukoliko osoba smatra da je njeno pravo povređeno.

Drugi deo se tiče studije slučaja - kako su to mediji pogrešno i u krajnjoj liniji nezakonito izveštavali kada su u pitanju ove žrtve.

Treća ideja, odnosno segment odnosi se na preporuke koje su uputili različitim institucijama, medijima, portalima, ali i samim žrtvama - šta je ono što može da se uradi kada dođe do takvog kršenja prava.

Tošković je navela da postoje različiti pravni mehanizmi kojima oštećena može da se obrati, poput Saveta za štampu, pokretanja različitih pravnih postupaka - građanskih, krivičnih ili prekršajnih postupak u zavisnosti od konkretne situacije.

"Važno je da pored pokretanja pravnih mehanizama lice koje je pretrpelo određenu štetu bude svesno šta može i kako može da uradi", naglasila je ona.

Programska direktorka udruženja Fem Platz Kosana Beker rekla je za FoNet da se stanje u medijima razlikuje od medija do medija.

"Postoje primeri medija ili, pre bih rekla, novinarki koje su mahom udružene u grupu Novinarke protiv nasilja, koje vrlo korektno, informativno i edukativno izveštavaju o nasilju.

Međutim, kako je istakla, ono što je problem u većini medija kada se desi slučaj nasilja izveštavanje nije dovoljno etično, a negde je potpuno neetično i sadrži stereotipne prikaze, komentare.

"Naslovi su jezivi i nisu uopšte edukativni, već vas vuku da kliknete dalje, ne poštuje se privatnost žrtava i preživelih", napomenula je Beker. i istakla da, osim žrtve, pate i ljudi iz njenog najbližeg okruženja.

Često se dešava da mediji odaju inicijale, naziv mesta u kom živi i godine žrtve, što u malim mestima odmah ukazuje na identitet žrtve. (kraj) vbr/kt