Rizici digitalnog nasilja

12:22 20. 12. 2022. FoNet | Katarina Tomović

BEOGRAD - Vrlo malo znamo o digitalnom nasilju, jer nam se čini da ono ne postoji pošto nije opipljivo i toliko osetno što je šamar ili kad te neko povuče za kosu, slomi ruku, rebro ili kada izgubiš život u femicidu, izjavila je FoNetu feministkička aktivistkinja Minja Marđonović.

Ona je u serijalu razgovora Stigma ukazala da je u Srbiji samo tokom devet meseci 2022. godine u femicidu život izgubilo čak 25 žena.

Marđonović smatra da nedostaju edukacija i ekspertiza, jer u Srbiji nema mnogo žena, pogotovo u oblasti studija roda, koje se bave tom temom.

Prema njenom mišljenju, digitalno nasilje je rasprostranjeno kao i nasilje u "realnom" svetu.

"U 21. veku ne možemo da odvojimo šta je to realni, a šta je to virtuelni svet, jer su oni jedan sa drugim usko povezani i do besvesti prožeti", predočila je Marđonović i ukazala da je digitalno nasilje prisutno 24 sata.

Kako je objasnila, "to nisu samo pretnje, to su i anonimne uvrede, prozivke pogotovo žena, naročito poznatih ličnosti".

Ona je to ilustrovala primerima izveštavanja medija o konkretnom slučaju seksualnog ili fizičkog nasilja, kada naročito portali pišu "na ivici između realnog i virtuelnog".

Marđonović se osvrnula na slučaj digitalnog nasilja ili "digitalnog ubistva", kako ga sama naziva, u kom je sama bila žrtva.

Njoj su ugašeni nalozi na društvenim mrežama Facebook, Instagram i WhatsApp, pošto je učestvovala u protestima protiv senzacionalističkog izveštavanja i intervjua sa serijskim silovateljem u mediju čije ime nije želela da navodi, ali i "oštre" kolumne koju je napisala o tom događaju.

Kako je prepičala, "probudim se tog 4. oktobra, ne 5, nego baš 4. i imam šta da vidim - moj mejl je hakovan i posredstvom njega je neko ušao na moj Facebook nalog i tamo u moje ime okačio dečiju pornografiju i tako su mi zapravo oborene sve tri platforme".

Kada se na platformama koje spadaju pod Meta Universe okači dečija pornografija, algoritam automatski onog ko je to okačio zauvek zabranjuje kao nepodobnog korisnika, obrazložila je Marđonović.

Ona smatra da je to smišljeno učinjeno i napominje da je pisala mejlove na srpskom i engleskom na mnoštvo adresa, tražeći pravdu.

U tome je imala veliku podršku koleginice i saborkinje Hristine Cvetičanin, iz organizacije BeFem i svetske organizacije APS Women, koja obrađuje temu digitalnog nasilja, naročito nad ženama i aktivistkinjama, ali i Share fondacije.

"Uspeli smo da stignemo do ljudske ruke u Meti, da zapravo preuzme slučaj i da ustanovi da je u ovom mom slučaju zloupotrebljena platforma i da sam ja ućutkana", istakla je Marđonović, koja priznaje da je najviše pogodilo to što je podrška zakazala iz feminističkog pokreta.

Ona nije sigurna da li je reč o strahu aktivistkinja da izađu izvan polja svojih konkretnih delovanja, da li je to lični animozitet, nerazumevanje, netrpeljivost ili je su po sredi neznanje i ignorancija velikog dela feminističkog pokreta o tome koliko je digitalno nasilje jednako opasno kao i svaki drugi vid nasilja. (kraj) zvs/kt/dj

Share: