Takođe, došlo je do izmene upitnika za davanje krvi, pa je pripadnicima LGBTIQ zajednice od 2006. godine omogućeno da doniraju krv.

Treću značajnu bitku LGBTIQ zajednica dobila je kada je došlo do depatologizacije, pošto je Srpsko lekarsko društvo proglasilo standarde u odnosu na svetske standarde.

Kao najvažnije, Vasiljević je istakla mogućnost organizacije i realizacije povorke ponosa.

Govoreći o izložbi “Arkadija, gde smo bili”, koja je prikazana u Beogradu od 4. do 10. septembra, ona je ocenila da je ta izložba veoma važna za LGBTIQ zajednicu, jer je predstavlja sva dostignuća koja je do sada postigla.

Kroz izložbene eksponate posetioci su mogli da upoznaju i kulturu zajednice, takođe i kroz dreg šoue, filmske festivale, časopise i magazin.

“Arkadija LGBTIQ arhiv je prvi arhiv tog tipa na Zapadnom Balkanu i na Balkanu generalno. Ono što je najznačajnije jeste da smo prvi put izašli i iskoračili u istoriju Srbije i Balkana i rekli: ‘Okej, mi postojimo ovde duže, nismo došli sa Zapada, mi smo bili tu, tu smo i bićemo tu’ i ovo nekako jeste sve što smo mi uspeli da uradimo”, objasnila je Vasiljević.

Upitana o iskoraku Srbije u odnosu na druge zemlje, Vasiljević je naglasila da se nada da će to biti prepoznato.

“Ono što mogu jedino da napomenem je da sličan arhiv, samo manjeg opsega i koji se bavi specifično ženama koje vole žene, postoji u Sloveniji. Osim toga, jedini arhivi koji mogu da se nađu jesu oni u Nemačkoj, Britaniji, Irskoj, Americi, ali što se tiče nas u ovoj regiji ovo je prvi”, naglasila je Vasiljević.

“Arhivski materijali su sakupljani dugo, na osnovu inicijative koja je i rad Ljiljane Živković, započet još mnogo ranije, ali je oformljen tek sada, jer smo nekako uvek imali preča posla u smislu da nedostaju zakonska legislativa i određena prava”, kazala je Vasiljević.

Dodala je da su Ahriv prepoznali kao još jedan od mehanizama kojim su mogli da ostvare svoja prava i napomenula da izložba za sada nije naišla na podršku javnog sektora, ali da organizatori očekuju da će javni sektor pristupiti možda u narednim koracima.

“Ideja je da se nađe neki prostor u kojem bi sav ovaj materijal mogao da bude sačuvan. Ono što očekujemo je podrška drugih arhiva i kulturno-umetničkih ustanova”, zaključila je Vasiljević. (kraj) zvs/kt/dj