“Do tinejdžerskog doba vidimo podjednako zastupljen broj devojčica i dečaka koji idu na takmičenja iz fizike i matematike i uopšte se ne pravi ta razlika između muških i ženskih zanimanja”, rekla je Brkić.

Prema njenim rečima, u tinejdžerkom periodu nastaju, međutim, implicitni stereotipi i protežu se kroz dalje školovanje i gradnju karijere.

Tako žene koje završe karijere u STEM oblastima često ne budu u nauci i inovacijama ili ne rade u firmama koje su vezane za STEM oblasti, već predaju u školama, jer je to opet “više žensko zanimanje”, ukazala je Brkić.

Kako je primetila, u Srbiji još nema mnogo žena na visokim pozicijama u nauci, pa shodno tome nijedna do sada nije bila predsednica Srpske akademije nauka i umetnosti.

Brkić je istakla da je veći broj studenatkinja koje završavaju fakultete poput Filozofskog ili Biološkog, nego studenata, ali da je u nastavnom kadru odnos muškaraca i žena skoro podjednak.

“Kod nas je veoma dobra situacija kada je reč o zastupljenosti žena u nauci. Njih ima 54 odsto, dok je 60 odsto žena na institutima”, naglasila je Brkić.

Ona je kazala da su ti procenti dobri u poređenju sa statistikom pojedinih zemalja u svetu, koje imaju manje žena u nauci.

Navela je sopstveni primer, jer je radila zajednički doktorat sa Univerzitetom u Beogradu i Univerzitetom u Gentu, pa je saznala da na tom univerzitetu u Belgiji od osnivanja nijedna žena nije bila rukovodilac projekta.

“Oni su taj problem primetili i založili se da se kroz određene treninge osnaže žene koje su iskazivale liderske sposobnosti da bi postale buduće rukovoditeljke projekata i sektora”, izjavila je Brkić.

Dodala je da je Srbija treća zemlja u Evropi po rodnoj jednakosti u tim oblastima.

Ipak, Brkić je ukazala na to da je mali broj žena u inovacijama.

U Srbiji žene čine samo oko 13 odsto ukupnog broja inovatora i oko 14 odsto osnivačica startapova.

Brkić tvrdi da je napredovanje žena i dalje nešto gde se vidi nejednakost između rodova.

Ona je objasnila da tu postoji određeni broj prepreka napredovanju žena u nauci, kao što je odlazak na trudničko i porodiljsko bolovanje, pa njihovi projekti budu prosleđeni nekome ko može da ih izvede do kraja.

Prema njenim tvrdnjama, kada je reč o ženama na visokim pozicijama, njihov položaj je stabilan i siguran, ali im na pozicijama višeg naučnog saradnika ili docenta napredak nije osiguran.

“Mislim da sistemski treba da nađemo način da podržimo žene, da im omogućimo da napreduju i da istovremeno budu majke ukoliko žele”, poručila je Brkić.

Predložila je da se ženama omogući da ranije prekinu bolovanje ili da se ranije vrate na posao, ali da rade sa skraćenim radnim vremenom. (kraj) zvs/kt/dj