Ljudi u centrima za socijalnu rad su školovani da nemaju takav stav, rekao je Ranđelović u serijalu razgovora Stigma, povodom diskriminacije i stigmatizacije Roma sa kojom se ekipa Inicijative A11 suočila na terenu.

Pozivajući se na podatke UNICEF iz 2023.godine, on je ukazao da u Srbiji 800.000 ljudi živi ispod linije siromaštva i mesečno troši manje od 150 evra.

U centrima za socijalni rad stvoren je narativ da osobe kojima je potrebna njihova pomoć zapravo "štete" državnom budžetu, predočio je Ranđelović.

Prema njegovom objašnjenju, zaposleni u tim centrima zato se i ponašaju kao da nisu tu da im pomognu, već kao čuvari državnog budžeta.

Bez ulaženja u suštinu i svrhu stvari, njima se daje mogućnost za samovolju u procenjivanju nečijeg ekonomsko-socijalnog statusa, kao da je za to sam kriv i da ga je sam odabrao, obrazložio je Ranđelović.

Kako je protumačio, siromaštvo se tako svodi na individualnu odgovornost, a umesto na posledicu sistemskih nepravdi.

Zaboravlja se da su u državnom budžetu javni prihodi, koji bi svim građanima trebalo da služe, a najviše osobama koje je zadesilo siromaštvo.

Ranđelović podseća da Srbija više nema tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Vladi Srbije, koji je 2021. objavio podatak da 465.000 stanovnika živi ispod linije apsolutnog siromaštva, što znači da nekih 7 do 8 odsto ljudi ima mesečnu potrošnju do 12.000 dinara.

On podseća da je taj tim prestao sa projektnim finansiranjem i više ga nema i da zato Srbija barata samo podacima kojima raspolaže UNICEF, a oni pokazuju još nepovoljniju sliku.

Prema podacima UNICEF, svako peto dete u Srbiji je u riziku od siromaštva, precizirao je Ranđelović i upitao kakvu budućnost može da ima dete koje se rodi u siromaštvu, da li može da se obrazuje, leči ili hrani kao i svi njegovi vršnjaci?

Iz takvih okolnosti često dolazimo i u situaciju da se siromaštvo nasleđuje, upozorava Ranđelović i naglašava da takva deca nisu mogla da biraju da budu siromašna.

Među osobama koje žive u siromaštvu, kako je primetio, najzastupljeniji su oni koji su ostali bez krova nad glavom, korisnici prava iz oblasti socijalne zaštite, interno raseljena lica i Romi.

Socijalna pomoć iznosi oko 100 evra mesečno, što mnoge tera da se dodatno angažuju i rade, jer od tog novca ne mogu da prežive, rekao je Ranđelović i dodao da se upravo tu javlja novi problem.

Prema njegovom objašnjenju, "Zakon o socijalnoj zaštiti je postavljen tako da se bilo koji prihod iznad iznosa socijalne pomoći automatski sankcioniše i ljude briše sa spiska onih koji je dobijaju".

Nazivajući apsurdom što se najsiromašniji na taj način sankcionišu, Ranđelović je rekao da su oni zato prinuđeni da rade u neformalnoj ekonomiji, gde se izlažu različitim oblicima radne eksploatacije i bave poslovima opasnim po zdravlje.

Uprkos brojnim problemima, Srbija još od 2003. godine nema strategiju za borbu protiv siromaštva, a već 15 godina nema ni strategiju socijalne zaštite, naglasio je on i konstatovao da su normativni i institucionalni okviri "gotovo nikakvi".

Na 800.000 korisnika usluga socijalne zaštite u centrima radi samo oko 1.500 stručnih radnika. Njihove plate su znatno niže od zaposlenih u drugim javnim službama, rekao je Ranđelović.

On se zalaže za reformu sistema socijalne zaštite, veće povezivanje socijalnih radnika sa ljudima koji su u realnoj potrebi i osmišljavanje politika koje bi trebalo da spreče da siromaštvo uopšte nastane.

Potrebna nam je i promena paradigme da je to borba sa vetrenjačama i da se tu ništa ne može uraditi. Protiv toga se treba boriti, umesto da se mirimo sa takvom situacijom, poručio je Ranđelović. (kraj) zvs/bom/dj