Kako je rekla, ona ne zna da objasni zašto ne valja da u jednoj profesiji bude samo jedan pol, ali joj se čini da ne valja.

Situacija je opuštenija, lakše se komunicira kada su mešani učesnici, ocenila je Boljević, ali je naglasila i da joj u sudskoj karijeri, od 1988. godine, nikada ništa nije zasmetalo zato što je žena.

Negativnih iskustava nema ni sa kolegama ni sa strankama, niti je imala osećaj da je manje vredna i da je kolege ne poštuju zbog toga što je žena.

Počasna predsednica Društva sudija Srbije pamti i da su je stranke, kada je postala sudija sa 29 godina, često oslovljavle sa "dete", ali je uverena da su je i tada poštovale.

Boljević ističe da su žene i muškarci u sudstvu, prema platama, ravnopravni, ali je problem u tome što te plate nisu dovoljne već decenijama unazad.

Ona navodi i da je u vreme kad je počela da radi bilo više muškaraca u pravosuđu, a naročito na rukovodećim mestima, ali su onda stigle 1992. i 1993. godina i visoka inflacija.

Tada je, priseća se Boljević, 800 ljudi otišlo iz sudstva, pretežno muškaraca.

"Mislim da je to bilo zbog toga što su muškarci tražili bolje plaćeni posao. Postoji i šala da su u pravosuđu tih 90-ih godina ostali samo nesposobni muškarci i dobro udate žene", rekla je Boljević.

Prema njenim rečima, u međuvremenu je broj žena u sudstvu nadmašio broj muškaraca, a sve češće su dobijale i rukovodeća mesta, mada je problem malih plata, ipak, ostao.

"Naše sudstvo je treće otpozadi po zaradama među 47 država članica Saveta Evrope. Svi u okruženju imaju veće plate, i Albanija i Bosna, i Crna Gora, i Rumunija. Apsolutno svi imaju veće plate, osim Severne Makedonije. To je razlog zbog kojeg ljudi više ne dolaze u sudstvo, ili ako dođu, nemaju nameru da se zadrže", smatra Boljević.

Kaže i da je tokom karijere imala podršku i pomoć supruga u podizanju dece i kućnim poslovima.

"Meni se čini da su muškarci tada bili malo više emancipovani nego sada. Sada su se vratili tradiciji, ali su sa tradicijom pokupili i ta ležerna ponašanja u kojima žena treba da ponese sav teret. Čini mi se da je to sada malo gore nego što je bilo", ukazala je Boljević.

Priseća se i da je u vreme kada je počela da se bavi sudskom praksom od jednog predsednika suda čula da žene ne bi trebalo da sude u krivičnim prednetima, jer "ogrube".

"Meni je u trenutku bilo žao što ne idem u krivicu, posle mi je bilo drago, zato što se ovo što ja radim, građanska materija, među nama pravnicima zove kraljica prava", istakla je Boljević.

Ona svim budućim kolegama sudijama, bilo da su žene ili muškarci, poručuje da ne dozvole da postanu sudije bez srca i birokrate.

"Morate da vodite računa o tome, ne kako da rešite predmet, nego da rešite problem", zaključila je Boljević. (Kraj) zvs/bom/dj