"Sama činjenica da je oštećena žena, a da je i sudija žena, ne mora da znači da će okrivljeni proći lošije. To je zato što su i žene koje su u pravosuđu odrastale, vaspitavane i školovane u sistemu koji je poprilično patrijarhalan i koji nosi sa sobom neka pogrešna uverenja", ukazala je Mandić.

Kako je objasnila, pravo koje danas poznajemo kreirano je u vreme kada žene nisu imale poslovnu sposobnost i u pravnom smislu nisu u potpunosti bile smatrane bićima ravnopravnim sa muškarcima.

"One nisu imale pravo glasa, pravo na obrazovanje, pravo da nasleđuju. Nisu imale pravo da istupaju u javnom prostoru. izjednačene su bile sa maloletnim i maloumnim osobama. Njihova svedočenja su bila u pojedinim zemljama tretirana kao neverodostojna, upravo zato što su žene", nglasila je Mandić.

Kako je istakla, vremena su se promenila, ali je, uprkos tome što je mnogo žena u srpskom pravosuđu, ostalo i mnogo predrasuda koje imaju svoje posledice.

Uvreženo je uverenje da je "porodica svetinja" i da je treba očuvati po svaku cenu, ocenila je Mandić i primetila da sistem zato neretko reaguje tek kada je ženi život ugrožen, a dešava se i da ta reakcija zakasni.

Ona je pozvala muškarce da u većem broju ulaze u pravosuđe i da naprave neophodni balans i obrazložila da rešenje nije da imamo pravoduđe koje će u budućnosti biti stopostotno samo žensko.

"Mi rastemo u istom društvu, ali na potpuno različite načine, pre svega mislim na vaspitanje i na obrazovanje. Potrebni su nam i jedan i drugi pogled u pravosuđu, kako bi slučajevi bili rešeni na pravičan način", istakla je Mandić.

Ona se prisetila da je, kao pripravnica, dobila savet koji je na kraju odbio od ideje da postane deo pravosudnog sistema: "Bilo bi dobro da ideš u sudije, jer je to dobar posao za ženu".

"Šta to znači? Imaš radno vreme, možeš se dobro udati, pa ne moraš da imaš neku veliku platu, jer tu nema dobre zarade, a posao je siguran", navela je Mandić.

Ona smatra da upravo takva preporuka pokazuje odnos prema ženama koje završavaju Pravni fakultet i matricu prema kojoj one postaju žene kakve društvo očekuje.

Mandić smatra i da je, u trenutku kada je dobila taj savet, moć uveliko izašla iz pravosuđa i preselila se u političke partije.

Prema njenim rečima, "stvar možemo da posmatramo i iz tog ugla da se žene pojavljuju u većem broju u nekim profesijama, bilo da je reć o prosveti ili pravosuđu, kada je stvarna moć iz tih profesija otišla na neko drugo mesto".

Ona priznaje da joj niko nikada nije rekao da zato što je žena ne može da ima svoje mišljenje ili da ne može nešto da radi, ali da je, ipak, bilo suptilnih komentara koji ukazuju na odnos prema ženama.

"Mlad muškarac će retko dobiti komentar: Ti si još mlad da bi o tome nešto javno smatrao, a ja sam to doživela u više navrata. Ipak, držim se i ne shvatam to lično, već kao odraz sredine koja još nije dovoljno sazrela da shvati da su muškarci i žene jednako vredni za ovu ili svaku drugu profesiju", naglasila je Mandić.

Ona je svim sadašnjim i budućim koleginicama pravnicama poručila da "preispitaju sebe i ono što su učile, da pokušaju dodatno da se obrazuju i informišu i shvate koliko zapravo moći imaju samom činjenicom da su u tom većinskom broju u pravosudnom sistemu".

Muškarci i žene u pravosuđu treba da se bore za nezavisnost te treće grane vlasti, naglasila je Mandić i predvidela da će u tom trenutku svi dobiti realnu i pravu moć koju treba da imaju da bi nešto promenili, što i jeste uloga pravosudnog sistema. (Kraj) zvs/bom