Bira državne gerontološke centre i podseća da je do sada bila smeštena u domvima na Bežanijskoj Kosi i u Vršcu, a sada je na Karaburmi.

Kao klinički psiholog, ona je ukazala da je dom u Vršcu posebno problematičan i ocenila da su "tamo psihijatrijski bolesnici loše pokriveni terapijom.

"Oni su psihotični i to se događa iz dana u dan. Takođe, nadzorni organ dolazi tako što se dogovore za dan posete, umesto da dođe neplanirano", napomenula je Kordić.

Kako je opisala, pre nego što dođe nadzor, tamo postoji veliki tavan i onda treći krevet iz soba ide gore, pa se tako prave Potemkinova sela kao da je "sve divno, krasno, bajno i to tako prolazi".

Kordić priznaje da traži dom koji je zamena za porodicu i ističe da je dom dobro rešenje, ali ne u ovoj situaciji i ne pod ovim uslovima.

Ona podseća da je 2011. godine promenjen Zakon o socijalnoj zaštiti, posle čega su oni koji su bili u psihijatrijskim bolnicama i koji su socijalni slučajevi smešteni u domove za stare.

Naglašava da "nije rasista" i da je kao psiholog radila i sa ljudima koji su imali psihijatrijske probleme, ali smatra da između takvih pacijenata i samih penzionera postoje razlike i da ih ne treba gurati u istu formu.

"Mi nemamo ništa zajedničko, počev od najbanalnije stvari kao što je ishrana", objasnila je Kordić i poručila da je potrebno uvesti red u kontrolu i izdavanje dozvola domovima za stare.

U tome su državni domovi, ipak, revnosniji od privatnih, ocenila je ona i precizirala da prednosti odlaska u dom vidi u zdravstvenoj zaštiti, ali i osećaju bezbednosti, "koji nemate ako živite sami".

Poručuje i da korisnicima domova treba omogućiti različite aktivnosti i radne terapije koje će očuvati njihove mentalne sposobnosti, ali i da im je potrebna psihološka podrška, naročito onima koji su tek stigli u dom.

"Ja sam bila potpuno spremna, to je bila moja odluka, međutim, prve noći sam plakala", priseća se Kordić dolaska u dom za stare.

Kaže i da bi osoblje u domovima za stare trebalo da bude bolje obučeno, a ne da se ponaša sa predrasudama.

"Vrlo često se ponašaju kao da smo debili. Počnu da mi tepaju dušo, srce. Kad dođem kod doktora, kada čuje da imam 82 godine, počne da viče, iako nisam gluva. To su predrasude koje imamo prema starima i to nije lepo", zaključila je Kordić. (Kraj) zvs/bom/dj