"Smrt i kancer su jako povezani, daj da se mi sklonimo od ovoga", jedan je od uvreženih stavova na koji ukazuje predsednik udruženja Leuka, osnovano da bi se izborilo sa stereotipima i bilo podrška pacijentima.

Slijepčević ističe i da je u njegovom slučaju podrška porodice i pravih prijatelja bila izuzetno važna i da to može biti ključno za izlečenje.

"Meni se desilo da je nestao veliki broj poluprijatelja, poslovnih saradnika, sve to što se zaklinjalo na večnu vernost", priseća se Slijepčević svoje borbe sa leukemijom, koja je počela 2008. godine.

Posebno surovi mogu biti poslodavci, ukazao je on i pomenuo slučaj pacijentkinje koja je bez zadrške dobila otkaz čim joj je dijagnostikovana leukemija.

Drastičan je i primer pacijenta koji je, kako navodi Slijepčević, radio u velikoj kompaniji i bio angažovan na mestu koje je potencijalno rizično baš za dobijanje kancera.

Nakon što je oboleo od leukemije i posle teškog procesa lečenja, jedina mogućnost za povratak na posao je bila da pristane na isto radno mesto i tako poveća izglede da se bolest vrati.

Jedna od stigmi kojoj su izloženi pacijenti oboleli od kacera je i ta da okolina odmah smatra da su "zaglupeli" i da im intelektualni kapaciteti nisu isti kao pre bolesti, predočio je Slijepčević.

Kako je objasnio, "odmah nas stavljaju na nivo deteta iz nižih razreda osnovne škole i počinju da nam objašnjavaju kao što bi objašnjavali i toj deci, jer, Bože moj, ako smo se razboleli, onda nismo dovoljno inteligentni".

Kao jednu od posebno brutalnih stigmi on izdvaja i stav da mora da ste i zaslužili da obolite - "tako vam i treba".

"To su, međutim, većinom dobri ljudi, oni nisu zli i nisu to dobili zbog zasluge. Jednostavno, bolest se desila", obrazlaže Slijepčević.

On ističe i da država stigmatizuje pacijente sa leukemijom, tako što im ne omogućava ono što je dužna da obezbedi, od banjske rehabilitacije, do trombocita.

"Leuka obezbeđuje trombocite za Grad Beograd, što je, inače, obaveza države. U zapadnim zemljama ne može da počne lečenje i ne mogu da se daju citostatici u tim dozama kao što se nama daju, ako nisu obezbeđeni trombociti", naveo je Slijepčević i pozvao na solidarnost sa pacijentima sa leukemijom.

"Kada se čovek razboli, on se nađe u veoma teškom periodu i trebalo bi više da vodimo računa o tome. Ne da pobegnemo od njega, nego da ga vidimo i da ga čujemo. Ta jedna reč ili jedan pogled treba da budu iskreni, ništa drugo", zaključio je Slijepčević. (kraj) zvs/bom